Zašto niko neće Sava centar

Iako je pumpana atmosfera da će u ovom pokušaju Sava centar kupiti kompanija Delta (kao jedina zainteresovana), bilo je za očekivati da Sava centar neće dobiti novog vlasnika. Tako se i dogodilo.

U diplomatski sročenom saopštenju, da nikog ne uvredi, Delta je objavila je da joj se ne isplati da pod ovim uslovima kupi  simbol Beograda. Između kitnjastih hvalospeva naračun Sava centra, kompanija je saopštila surovu ekonomsku istinu do koje je došla koristeći se analizom nezavisnih stručnjaka da je uprava beogradske varoši zacepila cenu, odnosno da ne vredi 80 miliona evra (27 miliona prodajna cena i najmanje 50 miliona obavezno ulaganje).

Ključna reč u odluci kompanije Delta na koju treba obratiti pažnju je – neisplativa investicija. I preporučuje se pojedinim profesorima Ekonomskog fakulteta da tu analizu nezavisnih eksperata uključe kao svoju obaveznu lektiru kako se sledeći put ne bi brukali s izjavama o niskoj ceni za Sava centar, do koje su došli „šac metodom“.

Posle još jedne propale prodaje logično se nameće pitanje zašto niko u ovom pokušaju nije kupio Sava centar kad je cena bila tako niska?

Inače, Sava centar ima iza sebe nekoliko neuspelih pokušaja prodaje. Nema sumnje da će vlast nastaviti da za njega traže kupca jer je to previše skupa soc-igračka koja je državu u ovoj deceniji koštala više od 30 miliona evra. Uostalom, zar Miloje Popović, legendarni direktor Sava centra, pred ovu poslednju prodaju nije otvorio oči javnosti tvrdnjom da je taj kongresni centar izgrađen kad se Titu jedno jutro ćefnulo da ga podigne naravno bez ekonomske računice i da je to bila socijalistička igračka koja je opstajala samo zahvaljujući Titovoj naredbi da država daje novac za njeno poslovanje.

„Socijalistička igračka ne može da funkcioniše u kapitalističkom okruženju“, održao je Kavaja Popović lekciju soc-nostalgičarima i ta će činjenica opredeliti dalje ponašanje varoške vlasti prema Sava centru. To verovatno znači da će do kraja ove godine biti novih ponuda, naravno pod izmenjenim uslovima koji podrazumevaju nižu cenu prodaje (kakvu, inače, zakon, dozvoljava).

Šta bi u novoj ponudi mogli da budu još neki novi uslovi? I da li bi Delta i dalje bila zainteresovana za Sava centar?

Nauk koji bi prodavac morao da izvuče iz ovog poslednjeg pokušaja prodaje glasi – cena koju prodavac bude tražio za Sava centar mora da uvaži i interes investitora (naravno, u okviru pravila ponude i potražnje). Šta to konkretno znači? Isplativnost.

Sve dok kupac nema račun za koliko godina će se vratiti uloženi novac plus profit, Sava centar će da „visi“ u tržišnom vakumu i propada. U tom kontekstu, prodavac bi morao da promeni logiku prodaje.

Promena modela prodaje značila bi, na primer, da varoška vlast za Sava centar traži jedan (1) evo, ali da čvrsto ugradi u ugovor obavezu kupca da investira 60-65 miliona evra (više od do sada traženih 50 miliona) u rekonstrukciju i modernizaciju, da bi od Sava centra napravio supermoderan kongresno-kulturni centar regiona.

Vrlo je verovatno da bi s tako promenjenom logikom prodaje kompanija Delta, (ali i ne samo Delta), koja je dosad iskazala najozbiljniji interes za Sava centar, ipak našla neku računicu da ga kupi. Ni u tako drastično promenjenim ugovornim pravilima ne bi to bio čisto ekonomski interes Delte, recimo da bi taj interes bio pokriven s 50 odsto.

Druga polovina interesa bazirala bi se na ubrizgavanju adrenalina u korporativni imidž. Ali, ko god da kupi Sava centar biće to, u neku ruku, politička odluka. A pravi kupac prepoznaće se po tome koliko će više novca uložiti u rekonstrukciju i modernizaciju od sume koju je ugovorom popisao prodavac.

Postoji i treća mogućnost. Ona podrazumeva da se državotvorni nostalgičari, kao već iskazani protivnici prodaje Sava centra, udruže, ulože svoj privatni novac i naprave zadužbinu (fond) iz koje će se finansirati rekonstrukcija/modernizacija i buduće večno poslovanje Sava centra.

Dogodi li se nemoguće i Sava centar bude kao zadužbina pozitivno poslovao onda bi se sav profit slivao u taj fond i tako finansirale razne aktivnosti Centra. U suprotnom, ako Sava centar bude loše poslovao onda bi zadužbinari morali da dodaju novac iz svog džepa za saniranje gubitaka i poslovanje.

Ima, međutim, još jedna opcija. Da se, recimo, pod okriljem nekog novog međudržavnog tajnog sporazuma pojave Turci ili Kinezi i kupe Sava centar, naravno za nepoznatu sumu novca. Da li bi onda Sava centar bio „strateški kongresni karavan-saraj na putu svile“ koji u svom sastavu ima kulu, šoping mol i hotel (kako je svojevremeno planirao bivši direktor Aerodroma „Nikola Tesla“, u naumu da kupi Sava centar)?

Autor je novinar