Zašto Obrenovac nije branjen

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je još u utorak, 13. maja, da će vodostaj na više reka i u okolini Obrenovca biti u porastu. Upozoreno je da će vodostaj na Kolubari, na primer, već sutradan preći granicu redovne odbrane od poplava. Najavljeno je da će vodostaji nekih reka prevazići upozoravajuće nivoe. Nakon ovog alarmantnog upozorenja, prva je morala i to hitno da reaguje Vlada Srbije, pre svega najodgovornije ličnosti za ovakve prilike – predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova. Ova prirodna nepogoda bila je, dakle, očekivana i najavljena, za razliku od onih nepogoda u kojima se ne može delati pre samog udara. Međutim, iako su zakonski obavezani i odgovorni da na vreme proglase vanrednu situaciju, da daju precizne upute građanima kako da reaguju u slučaju ovakve opasnosti i iznesu planove reagovanja u slučaju katastrofe i obezbede sredstva spasavanja, članovi Vlade Srbije prosto nisu adekvatno reagovali. Na žalost građana Obrenovca, nije reagovala ni beogradska, niti obrenovačka vlast.

Već u sredu, 14. maja, delovi Valjeva i Lajkovca bili su pod vodom. Bujičavi talas Kolubare opasno je zapretio Obrenovcu. U takvim uslovima, vlast je, kroz koordinaciju Vlade, Beograda i beogradske opštine Obrenovac, morala da učini dve stvari. Prvo, da na vreme utvrdi nasipe i učini sve da spreči izlivanje, ili makar uspori poplavljivanje. Drugo, Vlada, gradska i opštinska vlast morali su da daju precizne i nedvosmislene informacije Obrenovčanima u vezi sa evakuacijom – šta su prioriteti, kuda da se sele, kako to da učine, kome da se obrate za hranu i vodu, ko od radno sposobnog stanovništva može da se aktivira u slučaju spasavanja i tako dalje. Umesto toga nadležni su radili ono što je najštetnije u vanrednim situacijama – slali su protivrečne poruke. Dok načelnik Uprave za vanredne situacije Predrag Marić ponavlja da su građani Obrenovca bili upozoreni još 14. maja da treba da se evakuišu, gradonačelnik Beograda Siniša Mali je u petak, 16. maja, pre nego što je vrh poplavnog talasa zahvatio Obrenovac, pozvao Obrenovčane da ne napuštaju svoje domove. Imajući u vidu šta se potom desilo, ovaj potez pokazuje nedopustivi nivo dezorganizovanosti i neodgovornosti vlasti, koja nije umela da preduzme osnovne mere zaštite građana.

Vlada Srbije je proglasila vanrednu situaciju tek u četvrtak, 15. maja. To je urađeno nedopustivo kasno budući da su na nekim lokacijama, poput stanice Vreoci, ljudi već tada bili zarobljeni, tražeći pomoć. U petak, 16. maja, rano ujutro oglasile su se sirene, koje mnogi Obrenovčani nisu čuli, ali je centar Obrenovca već bio potopljen. U tri sata narednog jutra nebranjeni grad zahvatio je novi, kobni poplavni talas. Pošto se vlast raspala i nije pružila ozbiljnu reakciju na terenu, građanima je jedino preostalo da se sami organizuju: u prikupljanju pomoći za stradale, u evakuaciji, u dostavljanju informacija o kriznim tačkama i ugroženim ljudima. Građani su, dakle, preuzeli poslove vlasti.

Odavno se nije desilo da srčanost građana u Srbiji bude ovako usmerena ka pomoći onima koji su se našli u teškoj nevolji. Dok su Vlada, gradska i opštinska vlast doprinosili panici, nemoći i nesigurnosti građana u Obrenovcu, sami građani su kroz solidarnost, odlučnost, hrabrost i humanost nastojali da se izbore s onim što ih je snašlo. Srpsko građanstvo je pokazalo da, kada to želimo i kada se organizujemo povodom dobrog cilja, imamo šansu da se odbranimo i od vatre i od vode. To je dokazano odbranom Šapca i Sremske Mitrovice.

Obrenovac nije branjen. Vlast je zakazala. Umesto da pred kamerama deli vodu i ćebad ugroženima, dužnost predsednika Vlade Srbije bila je da već 13. maja uvede vanrednu situaciju i da građanima saopšti jasnu i preciznu informaciju o merama koje će se preduzeti. Umesto što je pomerao deblo s druma, dužnost ministra unutrašnjih poslova bila je da obezbedi svu raspoloživu opremu za odbranu Obrenovca. Umesto što je u zabavnoj emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom objašnjavao kako je poplava božja stvar i kako se ništa nije moglo uraditi, dužnost direktora javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ bila je da preventivno deluje radi sprečavanja teških posledica elementarne nepogode. Umesto što je molio građane Obrenovca da ostanu u svojim domovima i kasnije objašnjavao kako su time spašeni ljudski životi (!), dužnost gradonačelnika Beograda bila je da u koordinaciji sa obrenovačkom vlašću obezbedi živote i imovinu ljudi.

Vlast je mogla da učini mnogo, uradila je premalo. Niko nije tražio od ove vlasti da spreči kišu, već da spreči katastrofu koja je bila najavljena i očekivana. Primer Srema nam pokazuje da odgovoran i pravovremen pristup vlasti može da spasi živote i imovinu ljudi, čak i tokom i nakon ekstremnih padavina. Kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahtevam od predsednice Skupštine Srbije, gospođe Maja Gojković, da u skladu sa svojim ovlašćenjima, hitno zakaže posebnu sednicu Narodne skupštine sa samo jednom tačkom dnevnog reda. Skupština bi trebalo da raspravlja o izveštaju rada Vlade tokom trajanja opasnosti od poplava i o odgovornosti predsednika Vlade Srbije, ministra unutrašnjih poslova, direktora javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode, gradonačelnika Beograda i predsednika Skupštine opštine Obrenovac, za obrenovačku katastrofu. Tvrdim da je odgovornost ovde i politička i moralna.

Autor je narodni poslanik Nove stranke u Skupštini Srbije