Zašto RTS nije uvek RTS

…što za posledicu ima kako pogrešno predstavljanje kuće tako i pogrešno potpisivanje urednika i drugih rukovodilaca u toj kući.

Poznato je da je od 1992. godine dotadašnja Radio televizija Beograd (RTB), opravdano preimenovana u Radio-televiziju Srbije (RTS), ali ne u potpunosti. Potrebu za promenom u nazivu nametnule su tada novonastale okolnosti. Naime, Jugoslavija, kao zajednička država, se raspala a sa njome i tadašnja radiodifuzna ustanova JRT (Jugoslovenska radio i televizija). Sve dotadašnje republičke televizije koje su nosile imena svojih glavnih gradova uspostavile su nova, nacionalna imena svojih javnih medijskih servisa.

Takođe, danas gotovo nigde u Evropi i svetu nećemo naći nacionalnu ili državnu radio-televiziju koja u svom nazivu ne nosi i nacionalno ili državno ime. Posebno je malim narodima i državama, a u njih spada i Srbija, veoma važno da što više promovišu svoje nacionalno ime, a jedan od najboljih načina jeste posredstvom medija, a to znači i samim njihovim nazivom.

Elem, postoji li u ovom kontekstu racionalno opravdanje da javni medijski servis u Srbiji, servis građana Srbije, još uvek nazivamo „Televizija Beograd“ i „Radio Beograd“? Potpuno apsurdno! Čovek se logično zapita da li se ovde radi o televiziji i radiju republičkog značaja ili su to tek (beo)gradski mediji, kako iz njihovog naziva proizilazi. Sasvim je jasno da su adekvatniji nazivi „Televizija Srbije“ i „Radio Srbija“.

Do konfuzije u ovom izražavanju delom je došlo i zbog činjenice da preimenovanja u nacionalnoj radio i televiziji u Srbiji, započeta početkom devedesetih, nikada nisu dovršena. Uspostavljen je samo novi „krovni“ naziv za celokupni sistem nacionalne radio-televizije – RTS, dok su njeni segmenti – radio i televizija, zadržali stare, sada anahrone nazive – Televizija Beograd (TVB) i Radio Beograd (RB).

Istini za volju, TVB je pre dve godine, od strane Upravnog odbora, konačno preimenovana u Televiziju Srbije (TVS), ali taj naziv gotovo niko ne upotrebljava (!?), uprkos ovoj odluci najvišeg organa upravljanja RTS (Statut JMU RTS, čl. 10).

Da stvar bude još komplikovanija, u praksi se ustaljuje jedan novi apsurd – za televiziju se udomaćio i sam naziv „RTS“, što je dodatna greška. Zapostavlja se činjenica da se ta skraćenica odnosi isključivo na ceo sistem javnog medijskog servisa, pa se otuda on ne bi trebalo da koristi i poistovećuje samo sa televizijom. U tom smislu, voditelji televizijskog dnevnika čine grešku kada veoma često u najavi izgovore „Ovo je dnevnik RTS-a“ ili „Vi gledate dnevnik Radio-televizije Srbije“ i sl., s obzirom na jasnu činjenicu da se tu isključivo radi o dnevniku Televizije. Dakle, ispravno bi bilo da najava glasi „Vi gledate dnevnik Televizije Srbije“.
Primera sličnih besmislenih izražavanja je mnogo.

Konfuzno stanje možemo naći i na samom sajtu RTS-a. Tako npr. kada kliknete baner „TV“ vama se otvara pregled televizijskih kanala RTS-a, ali sa potpuno pogrešnim akronimom – RTS1, RTS2, RTS3 i RTS Satelit (!?), umesto, kako bi i bilo ispravnije – TVS1, TVS2, TVS3 i TVS Satelit.
Nadalje, iz neadekvatnih naziva osnovnih segmenata RTS-a došlo je do jednog novog galimatijasa – proizašli su i pogrešni potpisi urednika programa i radnih jedinica u televizijskom sektoru, i time su samo pojačali konfuziju u pomenutim nazivima.

Tako npr. glavni i odgovorni urednik Informativnog programa televizije gotovo je redovno pogrešno potpisan kao „glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Radio televizije Srbije“ (!?), premda je on zadužen samo za televiziju. Ista se greška ponavlja i kada je reč i o glavnim i odgovornim urednicima drugih programa Televizije – Kulturno-umetničkog programa, Zabavnog programa … (!?).

RTS je naprosto obavezan da uskladi izražavanje i potpisivanje, urednika i drugih angažovanih u programu, sa faktičkim stanjem i aktuelnim Statutom.

Od RTS se, kao od javnog servisa, takođe očekuje da je u svom obraćanju javnosti bude jasan i precizan, i da ne ostavlja prostor za različita tumačenja, i kao takav bi trebao da bude paradigma i vodilja svim drugim televizijama, i medijima u celini. Osim kao informativna, koja je primarna delatnost jednog javnog servisa, RTS bi trebao i kao kulturno-obrazovna institucija da teži savršenstvu i perfekcionizmu, a takva može da bude tek kada je i sama uređena ustanova.

Autor je urednik u Programu za dijasporu RTS-a