Zašto Rusija voli srpsku vlast, a ne opoziciju?

Razlog da Vam se ovako javno obratimo jeste naš zahtev za prijem u rusku ambasadu povodom predstojećih separatističkih izbora u južnoj srpskoj pokrajini. Na prvi naš zahtev niste nas udostojili ni odgovora, a u drugom ste naveli da nemate vremena. Naš motiv za susret sa Vama jeste to što je pre par godina ondašnji šef ruske kancelarije g. Andrej Šogorov aktivno lobirao među Srbima da se odazovu na izbore koje raspisuje samoproglašena republika Kosovo.

Kasnije su predstavnici „Srpske liste“ kao kosovski parlamentarci boravili u ruskoj Dumi zbog čega smo protestovali. Protestovali smo jer je suprotno pravnoj logici da Ruska Federacija ne priznaje samoproglašenu republiku Kosovo a prima njihove parlamentarce pa makar oni bili Srbi. Možda je to i gore, što su Srbi.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća da je predsednik Pokreta narodni poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Ristić bio posmatrač na prošlim predsedničkim izborima na Krimu. On je podoban da bude posmatrač na Krimu, ali nije podoban za prijem u rusku ambasadu u Beogradu.

U Vašem odgovoru naveli ste da ne možete da nas primite pošto je Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ opozicija vlasti a da vi isključujete bilo kakvo mešanje u pitanja unutrašnje politike zemlje-domaćina. Daj Bože da je tako, imajući u vidu da veliki broj ruskih državnih funkcionera i zvaničnika prisustvuje manifestacijama Srpske napredne stranke.

Pre neki dan smo čuli iz ustiju funkcionera i poslanika Srpske napredne stanke Vladimira Đukanovića na režimskim medijima da je Srpski pokret Dveri takođe zatražio prijem u ruskoj ambasadi.

On kaže, ne može „Boškić“, tako oslovljava predsednika Srpskog pokreta Dveri gospodina Boška Obradovića, da bude primljen u ambasadi Ruske Federacije. Čudno je da o prijemu u rusku ambasadu odlučuje Srpska napredna stranka. Čudi se nas i obaveštenost Srpske napredne stranke o dopisima u rusku ambasadu. Ne bi bilo zgoreg da obavestite javnost Srbije da je ona otvorena samo za pristalice režima Aleksandra Vučića ali ne i za one koji su njegovi politički protivnici. Na taj način biste uštedeli trud i vreme građanima Srbije.

Ovakav pristup imao je i prethodni ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Čepurin zbog čega je nagrađen mestom u Upravnom odboru NIS-a. Raniji ambasadori kao što su njihove ekselencije Konuzin i Aleksejev otvoreni su bili za razgovor sa građanima različitih političkih uverenja.

Drugi razlog zašto smo želeli da se sretnemo sa Vama jeste i taj da nam razjasnite šta je stvarni stav ruske politike prema južnoj srpskoj pokrajini. Jedan deo ruskih zvaničnika, među kojima i Vi u Vašem zadnjem intervjuu, kažu da Rusija podržava rešenje statusa KiM u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.

Odmah potom izjavljujete da će Rusija podržati sve ono što se dogovore Beograd i Priština. Kako je stav srpskog predsednika da se razgraniči sa Albancima, to jest da se odrekne najvećeg dela Kosova i Metohije, što je suprotno Rezoluciji 1244 SB UN, ne možete u isto vreme da podržavate i celovitost Srbije i cepanje Srbije.

S druge strane, odvajanje najvećeg dela Kosova i Metohije znači odlazak tog dela Srbije u NATO pakt. To ipak nije ni u ruskom ni u srpskom interesu.

Da li su Vaše nade u iskrenost aktuelnog režima u Srbiji prema Ruskoj Federaciji zaista ozbiljne? Mislimo da gazite na trulu dasku jer su ovoj vlasti dani odbrojani. Vlast u Srbiji je kriminalna, korumpirana i diktatorska. Ne bismo voleli da Rusija napravi istu grešku kao sa Crnom Gorom. Podržala je odvajanje Crne Gore i režim u njoj a ona je samo jednog jutra osvanula u NATO paktu. Po načinu vladanja režimi u Srbiji i Crnoj Gori su kao sestre bliznakinje.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ će i u budućnosti deliti rusofilske stavove. Funkcija ambasadora je prolazna kao što je i sama vlast u Srbiji promenljiva. Ali prijateljstvo i bliskost ruskog i srpskog naroda ostaje za vek i vekova.

Kako radili tako nam Bog pomogao.