U majici „Vučiću, pederu“ pojavio sam se u emisiji uživo pre neke dve godine, kada je to bila avangarda.
Oni koji danas izgovaraju i zagovaraju to parolu, tada su bili ministri u njegovoj vladi, njegovi zaštitnici građana, čekali fotelju u „Koridorima Srbije“ ili mu se zahvaljivali na podršci u borbi za titulu „predsednika sveta“.
Dan kasnije, znao sam da sam mnoge „prijatelje“ izgubio i to sam lako podneo – mučili su me oni koji su hteli da postanu novi „prijatelji“. I tada i sam kažem: to što je neko protiv Vučića, ne čini ga mojim niti mene njegovim. Bitno je zašto je protiv Vučića i još je bitnije ZA šta je, a tu postoje brojne razlike.
Zato danas ne mogu biti deo protesta, jer ga vode ili u njemu učestvuju neka Staša, Dinko, braća Trifunović, marksisti, Jugosloveni i svi oni sa kojima ne delim ni promil ideologije. Suštinsko pitanje, iz ugla krila kojem pripadam, ono nacionalne provenijencije, jeste kako su ovi ljudi došli na čelo kolone i kako je uopšte došlo do kolone?
Nemojte zameriti, ali kao što drugosrbijanci veruju da je nacionalna Srbija morala biti ugušena 6. oktobra, tako i mi verujemo da je onog 20. maja kada je Tomo pobedio morala biti izvršena eutanazija nad drugosrbijanskim „vrednostima“. A, vidite, više nego očigledno, nije. Vučić je ceo svoj mandat pokušavao, a neretko i uspevao, da bude veći Janković od Jankovića, do te mere da je Tadić, kome smo spočitavali kvislinške navike, ispao patriota u odnosu na njega.
Vučić je, na kraju krajeva, NATO lidere dočekivao sa solju i pogačom; Vučić nije smeo da pošalje voz; Vučić je Gruhonjiću dao funkcije, novce iz konkursa i privilegije; Vučić je vodio Bakira na ćevape, a bojkotovao Dodikov referendum; Vučić je usvojio svaku direktivu iz ambasade, uključujući i onu oko cenzusa Dveri; Vučić je ceo DOS i Zoranu stavio u vlast; Vučić je dozvolio da tzv. Kosovo dobije pozivni broj i na kraju, Vučić je dozvolio nezakonite proteste, bez prijave skupa i organizatora skupa.
Suštinski (i metaforički, da se zli jezici ne obraduju) 21. maja očekivali smo glogov kolac za ideološke vrednosti druge Srbije, a dočekali smo veštačko disanje i medicinsku negu do potpunog oporavka. Taj potpuni oporavak doživeli smo i kolonom, a posebno onima na čelu kolone. Nedostatak nacionalne hrabrosti Vučića i neiskrenost u nacionalnoj politici, direktno je prouzrokovao da ojačaju one snage koje se nazivaju „građanskim“, iako sam duboko ubeđen da je to eufemizam.
Zato je, ne računajući kupljene navodne lidere desnice, nacionalna misao sada između dve vatre: njega, kojeg ne volimo, i njih, koje ne podnosimo. U maniru one „hrani kuče da te ujede“, dozvolio je da njegovi mezimci ustanu protiv njega, a da on više ne bude naš. Zato je Vučić, indirektno, i organizator i inspirator i pokretač ovih protesta. A bojim se da u sukobu njega i njegovih, u borbi ko je veći građanin, stradamo upravo mi. Njemu se drma samo fotelja, a nama država.
Autor je publicista i organizator “Protesta protiv protesta” u Novom Sadu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
