Zašto sam otišao iz MUP-a i zašto moramo pomoći ljudima koji tamo rade: Lični stav Uglješe Bokića

Nakon nepunih deset godina, zvanično sam napustio MUP i od danas sam običan građanin.

Oni koji me poznaju, znaju da sam ja ovu odluku doneo svesno i da faktički već godinu dana nisam obavljao poslove policajca.

Razlog mog odlaska iz MUP-a je dugogodišnje nataloženo nezadovoljstvo koje sam osećao zbog situacije u MUPu, a inicijalna kapisla za ovu odluku je bio pritisak na mene u vidu premeštaja na drugo radno mesto zbog moje otvorene podrške aktivistima na Šodrošu, prošle godine. Takva naredba je stigla sa čuvenog mesta u MUPu- ,,odozgo“ i to je bila kap koja je prelila čašu. Od toga dana se više nisam pojavio na poslu.

No, dosta o razlozima, jer ovaj post ne pišem zbog toga, ali je važno da napomenem da sam ponosan na to što sam pomagao tim ljudima i da bih, kada bi mogao da vratim vreme u nazad sve ponovo uradio.

Svoj posao sam obavljao najbolje što sam mogao i umeo. Grešio sam sigurno i ogrešio se verovatno više puta o nekoga, ali sam siguran da sam mnogima, radeći ovaj posao, pomogao.

Ono što me čini ponosnim i što moju savest u ovom trenutku drži mirnom je da tokom svoje karijere ni jednom nisam disciplinski kažnjavan, a nagrađivan sam više puta i niko sutra neće oći da upre prstom u mene.

Osećanja su mi pomešana. Iako se osećam kao da sam se oslobodio velikog bremena, u isto vreme mi je jako teško zbog svojih kolega sa kojima više neću imati priliku da radim i zbog toga što sam MUP, ma koliko ga javno kritikovao, doživljavao kao drugu kuću. Tu sam stekao prijatelje, neprocenjiva iskustva, prošao svašta- i lepo i ružno.

Moj dalji profesionalni put vodi u novinarstvo, gde sam se konačno pronašao i smatram da ću, baveći se ovim poslom, više doprineti dobrobiti ovog društva nego da sam ostao u MUP-u, što je ujedno i tužna činjenica.

Pred mojim MUP-om su teška vremena. Kriminalizacija i politizacija je uzela prevelikog maha. Policajci postaju vođe kriminalnih klanova, čelni ljudi u MUP-u više liče na političke komesare vladajućeg režima koji ispunjavaju njihove direktive.

Ipak, da ne bude sve tako crno, zrno nade postoji. U ovom i ovakvom MUP-u, i dalje i urkos svemu, postoje časni i pošteni policajci kao što su Slobodan Milenković i njegova ekipa koja je otkrila Jovanjicu, Dušan Kecman koji je rasvetlio ubistvo Slavka Ćuruvije i mnogi drugi, manje poznati, koje ja lično poznajem. Oni su nažalost manjina, ali mi kao društvo imamo obavezu da takve ljude čuvamo, jer oni predstavljaju zdravo tkivo i seme od koga bi mogla da se, kada prođe ovo zlo, formira policija koja će da brine o svojim građanima i da radi svoj posao profesionalno i časno, ne dozvoljavajući da nam se ponovo dese razne Hrkalovićke, Sline, Vulini, Gašići, Vučkovići i ostali koji su ukaljali ugled ovako plemenite profesije.

Zato vas molim da ne generalizujete. MUP je institucija koja je devastirana, ali su u njemu i dalje ljudi koji će sutra uspeti da MUP privedu nameni zbog koje postoji, a naša pomoć im je neophodna.

I na kraju, želeo bih posebnu zahvalnost da iskažem mojim kolegama iz policijske ispostave Novo naselje u kojoj sam radio od prvog dana njenog osnivanja. Hvala vam za sve, bilo mi je zadovoljstvo raditi sa vama sve ove godine, svašta smo prošli zajedno. Ja vam neću biti neprijatelj, već neko kome ćete moći da se obratite za svaku vrstu pomoći koju mogu da vam pružim. Čuvajte sebe, čuvajte svoje kolege i čuvajte nas.

Moje prijatelje molim da se suzdrže od malicioznih i uvredljivih komentara na račun moje bivše profesije, jer ovaj post nije pisan zbog toga. MUP nije ni moj, ni vlasništvo ovog režima i treba mu pomoć, jer drugu policiju nemamo, a potrebna nam je.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa