Zašto Saša Radulović krije Statut

Neophodno je sakupiti 10.000 potpisa kako je propisano Zakonom o osnivanju političkih stranaka, a građani koji daju svoje potpise postaju osnivači stranke i imaju pravo i obavezu da budu upoznati sa Statutom stranke u skladu sa članom 12. istog Zakona. Statut je najviši pravni akt Stranke kojim se, kako bi se reklo, određuju pravila igre, definišu se organi stranke, ko sačinjava iste, na koji način se biraju funkcioneri stranke… Međutim iz nekog razloga „Dosta je bilo“ odbija da objavi Statut i on se drži u strogoj tajnosti, a od osnivača se očekuje da daju blanko potpis.

Zbog toga se na društvenim mrežama digla velika prašina. Bezbroj je rasprava i tvitova između samog Saše Radulovića i simpatizera buduće stranke. Tako na jednom tvitu izvesni simpatizer kaže: „da, ja bih, evo hteo da dam potpis kao osnivač, ali bih prvo hteo da vidim Statut“. Na to Saša Radulović odgovara „prvi korak je da se prijavite pa će vas kontaktirati lokalni tim“. Kako je to Radulović zamislio? Da li lokalni timovi dolaze na kućnu adresu i donose Statut na čitanje, pa ako ne potpišeš oni crvenim na vratima napišu SNS?

Statut i Program su javna dokumenta bez kojih se ne može osnovati stranka. Zato i jeste pitanje zašto ga „Dosta je bilo“ ne objavi na svojoj stranici, s obzirom da se pozivaju na transparentnost kao na jedno od osnovnih principa za koji se zalažu. Ili transparentnost nije poželjna u sopstvenoj kući? Ukoliko se nešto ne krije, nema razloga da Statut ne bude objavljen. A šta je ono što je sporno u Statutu DJB, sadržano je u tački 7.2, do kojeg smo došli preko nezadovoljnih članova, koji su mi i skrenuli pažnju na isti. Naime sve što piše na 34 strane Statuta, obesmišljeno je na poslednjoj strani, u jednoj tački na pola strane.

U već pomenutoj tački 7.2 koja se odnosi na Osnivački odbor, vidi se da je Saša Radulović sebi i uskom krugu ljudi oko sebe dao neprikosnovenu moć koju je oročio na pet godina. Osnivački odbor su imenovana lica, ne biraju se i ne može se postati članom istog. Imaju „pravo veta na sve odluke svih organa Stranke i svih teritorijalnih odbora“. Tako da i odluke koje donosi Skupština stranke, kao najviši organ mogu biti preinačene voljom Saše Radulovića. Time je potpuno obesmišljeno postojanje bilo kog organa Stranke.

Za Osnivački odbor se kaže „da je nadzorni organ“ tako da se postavlja pitanje čemu služi onda Nadzorni odbor koji je takođe predviđen Statutom? Čemu služi Glavni odbor, i uopšte bilo koji Organ kad postoji neprikosnoveni Osnivački odbor imenovanih lica? Za ovakav Statut stranke „Dosta je bilo“, u ovoj formi kako je sada dostupan, nikako se ne može reći da je u demokratskom duhu, štaviše autoritaran je.

Ali. čemu toliko nepoverenje prema simpatizerima i glasačima, kada su već progutali konferenciju za novinare na kojoj je Saša Radulović već predstavio sve funkcionere Stranke o čemu se već pisalo? Tako da samo izglasavanje Statuta je sada čista formalnost. Ali upravo ti imenovani funkcioneri, podvlačim, imenovani od samog Radulovića, a ne izabrani u skladu sa Statutom, neće po ovoj zimi i ledu skupljati potpise. Zato se Radulović sada setio šire baze, vojske na terenu, sa kojom treba balansirati, i izgovor, videćete Statut posle, je najbolja mera između laži i istine, odnosno, videćete kad bude svejedno šta uostalom u istom i piše. Jer kako se ono kaže, dok laž obiđe svet, istina ne stigne ni da obuje cipele. Tako će Statut proći i sve šta piše u njemu. Sve ukazuje na to da se „Dosta je bilo“ od velike šanse polako ali sigurno pretvara u propuštenu šansu.