Zašto savez Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike ne bi doveo do „pravednijeg sveta“

Pominjanje ovog saveza, za koji se veruje da predstavlja novu protivtežu Zapadu i u sferi politike, ali i u sferi ekonomije, tehnologije i odbrane, često je medijski bilo praćeno narativom „da BRIKS donosi pravedniji svet“.

I zaista, kada ukucate u vašem pretraživaču ključne reči „BRIKS pravedniji“ videćete ogroman broj rezultata pretrage.

Monitoring medija, istraživanja javnog mnjenja i fokus grupe takođe su potvrdile da je ova teza prisutna u javnosti. Ipak, zašto BRIKS ne bi doveo do „pravednijeg sveta“?

Da li globalnu pravdu može da donese savez čije su okosnice Kina i Rusija, autoritarne države koje pravdu ne donose ni sopstvenim građanima koji drugačije misle, a kamoli svojim političkim protivnicima?

Za Vladimira Putina mogu se čuti raznorazna mišljenja, ali gotovo da ne postoji osoba koja će reći da je u pitanju demokrata.

Bez ulaženja u to da li je on direktno ili indirektno odgovoran za nečiju smrt, Putin je lider Rusije koja je u vreme njegove vladavine ostala bez većeg broja opozicionih lidera i oligarha koji su se usudili da njegovom režimu na neki način okrenu leđa.

Ne samo da je u Putinovoj Rusiji praktično zabranjeno slobodno bavljenje politikom, već ne postoji ni bilo kakva slobodna zajednica medija ili intelektualaca.

Čak i sahrane i izražavanje saučešća opozicionim liderima Putin shvata kao problem.

Da li ste ikada videli ili čuli za TV duel u kojem se Putin suprotstavlja nekome?

Da li je ikada zaista bio suočen sa ozbiljnim pitanjima koji se tiču tema koje mu ne idu u korist? Sa druge strane, Ši Đinping imao je tu sreću da politički protivnici gotovo da uopšte i ne postoje.

Situacija u kojoj celokupna plenarna sala Komunističke partije sa preko dve hiljade delegata glasa jednoglasno nimalo nije nesvakidašnja za Kinu.

Da li globalnu pravdu može da donese savez čije su članice države sa jednim od najnižih koeficijenata jednakosti u društvu?

Džini koeficijent, jedan od najpopularnijih alata za merenje nejednakosti u društvu, nije baš idealan pokazatelj „pravednog sveta“ koji donosi BRIKS.

Nivo nejednakosti, i u Južnoj Africi i u Brazilu, prema ovom koeficijentu spada u deset najvećih nejednakosti na svetu.

Najbogatijih 1% u Rusiji drži gotovo 60%, a u Brazilu skoro 50% celokupnog bogatstva, a samo 6 najbogatijih pojedinaca u Brazilu jednako je bogato kao i siromašnija polovina celog Brazila.

Poređenja radi, u Americi gde svi znamo kakvi sve tehnološki giganti posluju, top 1% najbogatijeg stanovništva čini 35% celokupnog bogatstva, dok se u UK i Francuskoj te cifre kreću nešto iznad 20%.

Čak i kada bismo zanemarili Džini koeficijent, svi smo svedoci enormnog bogaćenja ruskih oligarha nakon raspada Sovjetskog saveza, koji su preko noći stekli enormno bogatstvo i time sprečili tranziciju ka uređenom društvu koje je moglo dovesti do manje nejednakosti u društvu.

Da li globalnu pravdu može da donese savez čije su članice usmerene na ostvarenje sopstvenih interesa na račun globalnih praksi?
Ekološki standardi, prava radnika, korupcija,,… Sve su to ekonomski aspekti bez kojih se ne bi moglo reći da pravda postoji.

Kada su u pitanju ekološki standardi, prema Indeksu ekoloških performansi, Indija i Kina se nalaze među najnazadnijih 20 država, a u prvoj polovini najrazvijenijih zemalja sveta po ovom pitanju nalaze se samo Brazil i UAE od svih BRIKS+ članica.

Čelo liste mahom predvode članice EU, poput zemalja Skandinavije, ali i UK, Australija i Japan.

Ako posmatramo investicione ekološke standarde konkretno u našoj zemlji, primetićemo da je najveći broj protesta po glavi stanovnika protiv investicionog ekološkog zagađenja prisutan u Boru, Majdanpeku i Zrenjaninu, gde su veoma prisutni kineski investitori.

Prava radnika u zemljama Zapada, gde postoje razvijeni sindikati, procedure koje štite bezbednost radnika, i politike poput jednakosti zaposlenih ili prava uzbunjivača, takođe se kotiraju bolje nego u zemljama BRIKS+ saveza gde takva prava, ili ne postoje, ili znatno zaostaju.

Što se tiče korupcije, ni tu situacija ne deluje da bi bila pravednija kada bi ceo svet izgledao kao zemlje BRIKS-a. Naime, sve članice BRIKS+ osim UAE ne dopiru ni blizu najrazvijenijim zemljama u kojima je korupcija na niskom nivou. Korupcija je vezana ne samo za državu, odnosno javni sektor, već je u ogromnoj meri prisutna i u privatnom sektoru čiji uspeh u velikoj meri zavisi od koruptivnih radnji.

Kada sve prethodno navedeno uzmemo u obzir, da li je utemeljeno verovati da bi nam svet kojim bi dominirao BRIKS zaista doneo globalnu pravdu?

Autor je istraživački analitičar organizacije „Novi treći put“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.