Zašto se Ana Brnabić beskrajno raduje raspravi o litijumu, koje neće biti ?

I zaista, da je vlast htela da se raspravlja o zabrani istraživanja i eksploataciji litijuma i bora imala je dosta vremena da to i učini.

Opozicija je predala zahtev 10. septembra, što znači da je sednica, da je bilo volje, mogla da bude zakazana u roku od nekoliko dana.

Umesto da na dnevni red stavi opozicioni predlog o Rio Tintu i litijumu, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala je sednicu o rebalansu budžeta za 23. septembar, iako nije postojao ni jedan razlog za hitno donošenje tog zakona, niti je bilo koje socijano, ili drugo davanje bilo uslovljeno određenim vremenskim rokom.

Mogla je sednica o rebalansu da bude završena i tokom vikenda, kako bi sednica o litijumu bila zakazana za ponedeljak. U prošlosti je bilo i takvih slučajeva, ali nije. Ovog puta su poslanici dobili slobodan vikend.

I ta rasprava o rebalansu „pojela je vreme opozicije “ za raspravu o litujumu, pa stoga licemerno zvuče reči predsednice parlamenta da se ona beskrajno radovala raspravi o litijumu, optužujući pri tom „vrlu opoziciju za amaterizam.“

Tvrdi čak da je u parlamentu ona, a ne opozicija,14. juna, dan nakon što je Rio Tinto objavio nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, otvorila priču o litijumu. Zaboravlja pritom da je otvorila raspravu o nečemu na čemu je pre dve godine sama stavila veliku tačku.

Jasno je, ipak, da će SNS, učiniti sve da se sednica o litijumu ne održi. Ne zato što se plaši rasprave ili toga šta će opozicija reći tamo, jer to mogu vrlo lako da peglaju putem propagandnih medija. I ne zato što se plaše glasanja.

Imaju komotnu većinu da se predloženi opozicioni zakon o zabrani kopanja litujuma odbije, ali ono što je za nih važno je pitanje rejtinga. Odnosno koliko bi odbijanje tog zakona štetilo njihovom rejtingu.

Jer i među njihovim pristalicama ima onih koji su protiv kopanja i Rio Tinta. Bezbolnije je zato pozvati se na istek rokova i početak redovnog zasedanja.

I pitanje je šta onda opoziciji preostaje. Može i sada tokom redovnog zasedanja da traži raspravu o litijumu i Kosovu i Metohiji, ali po drugoj proceduri. Da bi se obnovio zahtev za sazivanje sednice potreban je potpis samo jednog poslanika, a nije neophodna podrška svih 86 opozicinih poslanika. Od predsednice parlamenta zavisi da li će tu tačku staviti na dnevni red.

Druga mogućnost je da opozicija traži dopunu dnevnog reda sednice koja bude zakazana u redovnom zasedanju. Ali i tu postoji jedno ali, odnosno da li će predsednica parlamenta ostaviti rok od 7 dana, od dana sazivanja sednice, kako bi opozicija mogla u skladu sa poslovnikom i članom 92, da preda dopunu dnevnog reda. Do sada je bila praksa da se sednice zakazuju u roku od 24 sata, pa je na taj način opozicija bila onemogućena da traži dopunu dnevnog reda.

Treća mogućnost koju opozicija spominje je ulica. Koji će način odabrati znaće se u ponedeljak, kada bi opozicija trebalo da se dogovori šta joj je dalje činiti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.