Zašto se obećava povećanje penzija?

Ne, one u nas više zavise od pojedinačne odluke, koja mnogo više ima veze sa aktuelnim političkim prilikama nego sa pokazateljima koji nalažu određeni procenat povećanja penzija u toku godine.

U januaru ove godine povećane su 14,8 odsto što je, bez sumnje, dobro došlo penzionerima. Obećano je još jedno povećanje od 11 odsto od 1. decembra.

To bi značilo povećanje u ovoj godini od 27,4 odsto. Otkud taj procenat povećanja? Da li toliko rastu plate, pa toliko treba da rastu i penzije? Ne.

Da li se procenjuje toliki rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa, pošto imamo uređen sistem raspodele, plate i penzije normalno rastu u skladu sa rastom BDP-a? Ne.

Da li je toliko povećanje posledica sistemski uređenog pravila da penzije učestvuju u BDP-u, recimo, osam odsto, pa to hoćemo da poštujemo? Ne.

Da li to činimo zato što je sistemski uređeno da prosečna penzija ne sme da padne ispod, recimo, 50 odsto prosečne plate, pa otud toliki procenat povećanja da i to poštujemo? Ne.

Da li je to u skladu sa švajcarskom formulom pomoću koje je predviđeno usklađivanje penzija? Ne. Da li…

Dakle, visina i povećanje naših penzija, nažalost, nije kategorija koja zavisi od rezultata ekonomije i sistemskih rešenja u vezi penzija, već od donete odluke motivisane potrebama donosioca odluke, baš kao i svojevremena odluka da se smanje penzije.

Pre poslednjeg povećanja, dakle u decembru prosečna penzija je iznosila 340 evra, što je svega 41,8 odsto prosečne decembarske plate, pa je blagovremeno, znatno pre kraja godine najavljeno januarsko povećanje od 14,8 odsto, što je podiglo sadašnju prosečnu penziju na 390 evra i u odnosu na prosečnu majsku platu (poslednji objavljeni podatak) na 45,6 odsto.

Sa decembarskih 11 odsto povećanja prosečna penzija će skočiti na 433 evra odnosno na 48,1 odsto prosečne plate, ako decembarska prosečna plata, kako se očekuje, dostigne 900 evra.

To ne znači da se svesno približavamo nekom optimalnom procentu penzije u odnosu na platu, već je reč o nižem rastu prosečne decembarske plate u ovoj godini u odnosu na prošlogodišnju decembarsku platu (10,9 odsto) od rasta u prethodne dve godine (13,1 odnosno 12,9 odsto).

Nažalost, jedno je procenat povećanja penzije a sasvim drugo njena stvarna vrednost.

I pored ovogodišnjeg povećanja od 27,4 odsto, do sledećeg povećanja u 2025. godini i dalje će biti niža od utvrđenog minimalca za narednu godinu, od 53.000 dinara kako se trenutno najavljuje, a od minimalne potrošačke korpe i da ne govorimo.

Krajnje je vreme da se sistemski urede i plate u javnom sektoru i rast penzija.

Ukorenila nam se praksa da plate u javnom sektoru podižemo selektivno, po principu gašenja požara, juče vojsci, danas zdravstvu, sutra prosveti, već kako gde zaškripi. Ovo sa penzijama je još gore. Stvar se može i sistemski i proceduralno pojednostaviti.

I plate u javnom sektoru i penzije moraju da rastu u skladu sa rastom BDP-a, pa će i zaposlenim u javnom sektoru i penzionerima biti od važnosti koliko stvarno napreduje ekonomija, ko uređuje sistem i utvrđuje razvojnu i ekonomsku politiku, ko i kako određuje šta su stvarni razvojni prioriteti i šta su stvarne razvojne šanse, rečju, ko personalno čini institucije od kojih zavisi i ekonomija i društvo u celini.

Što se usklađivanja penzija tiče, treba urediti da rastu u skladu sa rastom plata, da nikad ne mogu pasti ispod, recimo, 50 odsto prosečne plate, a da se sadašnje zaostajanje u odnosu na taj procenat, što je pre moguće, isplati.

Autor je ekonomista

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa