Zašto se Srpska lista vratila u institucije

Podsetimo se zašto su uopšte predstavnici Srba svoj protest izrazili izlaskom iz Skupštine i Vlade. Inicijalno je bilo izglasavanje Zakona o Trepči prema kome, između ostalog, čuveni rudarskometalurški kombinat pripada Vladi Kosova. Takođe, srpski poslanici su bili nezadovoljni napredovanjem ključne teme Briselskog sporazuma formiranje Zajednice srpskih opština.

Logično bi bilo da su se vratili u trenutku kad bi Zakon o Trepči bio poništen ili vraćen na ponovno razmatranje i kada bi Vlada Kosova usvojila dekret o formiranju Zajednice srpskih opština, što je inače bio ultimativni zahtev srpskih predstavnika u kosovskim institucijama.
Međutim, nije se desili nijedno od toga, pa se onda postavlja logično pitanje: Zašto su se vratili u skupštinske klupe?

Objašnjenje da će tako izbiti argument zvaničnoj Prištini da su Srbi odgovorni za nedonošenje Statuta ZSO ili da će se aktivnije u Skupštini boriti da se ne formira Vojska Kosova ne zvuči ubedljivo. Naime, ključni problem zašto nema ZSO je nemogućnost dogovora o ovlašćenjem Zajednice i s obzirom da je sporazum kojim je predviđeno formiranje ZSO potpisan 2013. godine potpuno je jasno da to nema veze sa (ne)učešćem predstavnika Srba u Vladi i Skupštini, posebno ako se zna da o tome pregovaraju Beograd i Priština bez kosovskih Srba.

Drugi argument o vraćanju Srba u Skupštinu i Vladu Kosova je još apsurdniji. Vojske Kosova ne može biti ukoliko srpski poslanici ne glasaju za ustavne promene. Dakle bili u Skupštini pa ne glasali ili ne bili uopšte ne menja stvar. To je kosovskim vlastima jasno poručeno iz NATO kada su izrazili nameru da to urade bez Srba. Jedino, kako neki izvori tvrde, ako su predstavnici Srpske postigli dogovor o glasanju za formiranje Kosova u šta malo ko veruje.

Zli jezici tvrde da su se poslanici vratili u Skupštinu da ne bi izgubili mandate jer postoji pravna mogućnost da se to desi ako poslanik šest meseci neopravdano ne dolazi na plenarne sednice Skupštine. To se naravno ne bi desilo. Podsećam na sličan slučaj kada je Srpska lista za Kosovo i Metohiju (svaka sličnost je slučajna) nije ceo mandat ulazila na plenarne sednice, pa nikom nije palo na pamet da im oduzima mandate.

Da li će onda uopšte biti bilo kakve koristi od odmrzavanja liste Srpska. Naravno da neće. Kao što nije bilo ni kada su ranije učestvovali na sednicama Skupštine, posebno što im je ovo drugi put da se nakon bojkota vraćaju u Skupštinu bez ikakvog razloga. Više ih zbog toga ni Albanci ni međunarodni predstavnici ne shvataju ozbiljno.

Predsednik Kosova je već najavio da će pokušati da iskoristi njihovo prisustvo u Skupštini da se izglasaju ustavni amandmani za formiranje vojske, od Zajednice srpskih opština nema ništa, to je već svima jasno, bliže se lokalni izbori a možda i parlamentarni što znači da je 2017. za neki ozbiljniji posao završena.

Za tri godine učešća u vlasti (tri člana vlade, jedanaest poslanika i deset gradonačelnika) lista Srpska se ne može pohvaliti nijednim uspehom, političkim, ekonomskim, infrastrukturnim. Uspeli su samo da podignu međuetničke tenzije, promovišu teme kao što su gradnja potpornog zida ili naslikanog voza na nivo političkih prepucavanja.

Nažalost potpuno su svesni da će im za pobedu na predstojećim izborima (lokalnim i(li) parlamentarnim) biti dovoljna podrška iz Beograda. Zato im je imperativ lični kontakt i podrška Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Srpske napredne stranke a potpuno nebitno da li su kroz rad u institucijama uspeli da poboljšaju uslove života Srbima na Kosovu.

Autor je novinar.