Zašto Šešelj nema cenzus?

Šešelj je medijski vešt, sada su mu otvorena vrata TV programa za najšire mase, pa opet, nema ga, topi se. Zato što je politički neiskren i ne sme ništa ozbiljno da kaže protiv Vučića? Netačno, uvek je bio politički neiskren i znao je dobro šta protiv koga priča.

Stvar je dublja. Od prve sekunde kada se pojavio na televiziji protiv pisca Pekića Šešelj je bio ne program Velike Srbije kako smatraju liberali, nego psihopolitički način da se prevaziđe strah. To je strah najsiromašnijih i najbrojnijih u Srbiji od nadolazećeg kapitalizma. Strahu se ne prepustiti na pogrešan način. I taj pogrešan je ovaploćivao Šešelj. To je značilo usuditi se preko svih granica. Biti sve suprotno od onog što je dotad bilo društveno i moralno poželjno. Prikriti strah lažnom hrabrošću i lažnom slikom sebe kao nadmoćnog. U međuvremenu, kapitalizam je došao u svom punom kapacitetu, tako više i nema poistovećivanja sa Šešeljem. Nema glasova, nema narativa čak i da Šešelj obelodani ne znam kakvu intrigu iz haške i njegove i Vučićeve zajedničke prošlosti.

Osnova tog straha koji je Šešelju davao tolike glasove u moru drugih desničarskih stranaka, je strepnja od isključenosti. Kapitalistička robna proizvodnja je još početkom 20. veka postala glavni obrazac ljudskosti. Ako nemate ni najmanju količinu novca da je potrošite u nekoj robnoj kući ili tržnom centru, vi ste isključeni iz čovečanstva. Kapitalizam jeste demokratsko uređenje, ako imate neki novac, prihvaćeni ste, kakvi god da ste. Ako nemate, isključeni ste. Strah od isključenosti je bio i pokretač fašizma i nacizma, prvo je pukla berza, pa su se ljudi uplašili od toga da će biti isključeni.

U kapitalizmu su u međuvremenu naučili brojne druge načine da prevazilaze strah – recimo bavljenje svim mogućim neupitnim ljudskim i manjinskim pravima. Sem naravno, prava na profit, radnu eksploataciju, i gospodarenja nad prirodnim izvorima bilo da su lekovita voda ili nafta.

Šešelj dakle, svoju priču ne može više da oživi, isto kao što ne može da ga sada podrži folk liberalna ikona Jelena Karleuša. Ona je to uradila u jesen 1998. dok je bio potpredsednik Vlade dajući tabloidima intervjue koliko joj Šešelj imponuje i šta kao mlada osoba pronalazi u njegovom nastupu i politici. Sada Šešelj može da imponuje novim mladim rijaliti zvezdama, ali birače više ne može da vrati.