Zašto srpski auto-šovinisti vole talibane 1Foto: Medija centar

Podrška i radost zbog povratka Talibana na vlast u Avganistanu od strane srpskih auto-šovinista za većinu Srba, samo na izgled može da bude iznenađenje.

Ali ne bi trebalo da bude, jer sve što nije u interesu Srbije, za njih je dobro i poželjno.

Inače srpski auto-šovinisti su oni koji ne priznaju odluke sudova UN po kojima Srbija nije kriva za genocid u Srebrenici.

Jer bi oni voleli da je Srbija proglašena krivom, pošto bi to značilo kraj svake priče o evropskoj i modernoj Srbiji. Što oni, služeći tuđim interesima, Srbima uspešno prodaju kao „srpski nacionalni interes“.

Ovi auto-šovinisti dominiraju ovih dana po našim medijima.

Lupaju gluposti sve u šesnaest i toliko je to zabavno, da je šteta propustiti ijedan njihov nastup.

Šešelj vodi kolo i ozbiljno kandidovao za budućeg ambasadora Srbije u Kabulu. Što ne bi bilo toliko pogrešno.

Em je rođen u Bosni i Hercegovini sa relativnom muslimanskom većinom, em je ateista.

Dakle „verski je neutralan“.

Osim toga je i komunista (bivši?) pa će i Kini odgovarati. To što je i jedini titoista koji je posle 1948. postao staljinista, ne može da smeta Putinu.

Dakle teško da Srbija ima boljeg kandidata za našeg budućeg ambasadora u islamskom emiratu Avganistan.

Međutim naši auto-šovinisti ne govore da je sadašnjeg vođu Talibana, Mula Abdul Gani Baradara, Tramp prošle godine oslobodio iz zatvora u Pakistanu gde ga je smestio Obama pre deset godina. i da je Tramp sa njim dogovorio, marta 2020. mirno povlačenje američkih snaga iz Avganistana u roku od 14 meseci.

Bajden je taj sporazum poštovao i povukao svoje vojnike.

Ne baš u datom roku, bio je to maj i svakako ne na očekivano organizovan način.

Ali to je već problem SAD i njihovih NATO saveznika.

Dakle Bajden je odlučio da troškove zauzdavanja ekstremističkih muslimanskih organizacija prebaci na Rusiju i Kinu, pošto je Tramp dobio garancije da Amerika može da bude mirna i spokojna od terorističkih napada kakav je bio Bin Ledenov 11. septembar.

A Rusija i Kina mogu da očekuju od Talibana – „reket“.

„Dajte nam pare ili bunimo vaše muslimane“.

Otuda histerija – „što odlazite“ kod onih koji dve decenije viču „zašto ste došli“.

Bajden je bio jasan – „odlazimo da bi mogli 250 milijardi dolara da uložimo u tehnološki razvoj Amerike u trci sa Kinom za globalističkog lidera sveta“.

Lidersku poziciju u globalizaciji Tramp je svesno prepustio Kini, pokušavajući da je zaustavi protekcionističkim merama kao što su carine.

A ne ulaganjem u razvoj i tržišnom takmičenju u oblastima gde je Kina postala lider.

Bajden hoće da ide ovim drugim putem, a za to mu treba ulaganje u poluprovodnike, a ne u vojsku Avganistana.

Vratimo se na naše auto-šoviniste i njihovu ljubav prema Talibanima.

Ona je direktno proporcijalna mržnjom prema Americi.

Jer ne zaboravimo to im je glavni zadatak kao marionetama tuđih, antisrpskih interesa.

Ali od svih ludosti najveća je proglašavanje onih koji su podržavali američku (NATO) „okupaciju“ Avganistana – kvislinzima.

Dakle oni koji su se borili protiv Talibana su „izdajice svog naroda“.

Pa takvi i kod nas treba da se spreme za „kačenje na avione“ kada se „okupator“(SAD) povuče sa Kosova, pa čak i iz Srbije!

Da mi je znati na koga se u Srbiji kao sadašnjeg „okupatora“ misli? „Neće za sve njih biti mesta u avionima“ poručuju auto-šovinisti.

Da li će vojska Kosova, koja je počela da se formira kada smo kupili ili dobili prve MiG-ove od Putina, izgledati kao avganistanska, ostaje da vidimo negde 2017 ili 2018 kada se snage UN budu sa Kosova povlačile.

I ko bi tada mogli da budu „Talibani“ koji bi se sa tom vojskom mogli sukobiti? Ovde su mnogo bitniju tzv „kvislinzi“.

Kažu auto-šovinisti da su to oni koji rade ili su radili protiv „svog naroda“.

Pa su tako to i oni koji su u Avganistanu sarađivali sa NATO-m u proteklih 20 godina. Dakle ako neko radi protiv Srbije a nije Srbin, onda on ne može biti „kvisling“.

Netačno.

Kvislinzi su oni koji rade protiv svoje države koje god nacije bili, ako su državljani te države.

Svakako da oni koji ovih dana pokušavaju da pobegnu iz Avganistana ne mogu da budu kvislinzi već patriote.

Za razliku od Talibana ili Sovjetskih komunista, ti ljudi koji danas beže, svojoj zemlji su želeli demokratiju, ljudska prava.

A tamo to znači pre svega prava žena.

Ovde se vidi još jedna beda naših auto-šovinista koji prirodno ne znaju srpsku istoriju.

Mi Srbi bili smo više puta u koži ovih koji danas beže pred Talibanima. A pre trista i nešto godina gotovo u identičnoj.

Kada je Austrija krajem sedamnaestog veka okupirala deo Otomanske imperije (Kosovo) hrišćansko stanovništvo se stavilo u službu okupatora (po viđenju Porte).

Ne samo katolici, već i pravoslavni Srbi i Albanci služili su verno austrijskoj administraciji i čak bili pripadnici austrijske vojske.

Te su tokom deset godina „ratovali protiv svoje države u kvislinškim formacijama“(po viđenje Porte).

Kad je Otomanska imperija „povratila suverenitet“ nad delom svoje privremeno okupirane teritorije, Austrijska vojska je bila prinuđena da se povuče.

Ali nije ostavila na cedilu svoje „saradnike“.

Već im je ponudila zemlju i privilegije u svojoj carevini (danas bi rekli – useljeničke vize). i 1690. godine oko 100.000 Srba ( po nepouzdanim istorijskim izvorima) na čelu sa Patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem je bilo „bezbedno evakuisano“ do sigurnosti od očekivane kazne ili osvete.

Tako se ponašaju odgovorne države prema svojim saradnicima.

A mi Srbi bi trebalo da pokažemo prema sličnima empatiju, a ne mržnju koju šire auto-šovinisti.

Zato je pogrešno što deo demokratske javnosti ove auto-šoviniste naziva „pravoslavni Talibani“.

Jer da bi to bili, prvo moraju da budu vernici, pa potom pravoslavni vernici. No većina takvih su bivši i sadašnji komunisti, dakle ateisti.

To ne znači da kod nas nema pravoslavnih Talibana. Ali oni ne „seire“ zbog povratka Talibana na vlast u Avganistanu.

Već se spremaju za događaje u Crnoj Gori koje možemo da nazovemo – Litije, drugo poluvreme.

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari