Foto: Privatna arhivaŽivot… Najlepši poklon kojim nas Tvorac daruje kada pođemo na svoj kratkotrajni put.
Čitavu jednu nauku civilizacija ja osmislila da život neguje i brani.
Ništa ne može uzdrmati medicinu kao nauku: ni oni koji nas šalju u Milano, ni oni koji se boje čipovanja ili gubitka plodnosti, ni današnji vrači obučeni (nažalost) u belo, ni Bil Gejts, niko…
Medicinu mogu uzdrmati samo gubici života, jer na taj način i ona gubi svoju suštinu i smisao…
Dok pišem ove redove čak je 71 lekar izgubio život od korona virusa te neznano mnogo tehničara i sestara.
Za isti period u Sloveniji ili Hrvatskoj umire samo jedan lekar…
Jednocifreni broj i u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji…
Dovoljno da se stavi prst na čelo?
Ili će i dalje glavna priča u zemlji biti ušati ljudi koji nisu stavili prst na čelo nego na uvo pa „prisluškuju“ mudrosti nikad u mudrostima presahlog Broja nula, koji sve zna o prisluškivanju ali ništa neće da kaže u inat Zagorki Dolovac, koja poslovično drema: uta-ta!
Ima li ovaj čovek (?) imalo griže savesti što u njegovom zlatnom dobu lekari i sestre ginu kao u ratu i padaju kao otkošeno snoplje, opet prvi i jedini u Evropi – ili mu je ovaj podatak, koji nas opet stavlja u poziciju jedinstvene zemlje na svetu, na ponos?
Lekari su najverniji Sokratovi sledbenici.
Ovaj mudrac iz Atine je govorio da je život bez vlastite spoznaje protraćen.
Lekari se neprestano uče da shvate ko su oni zapravo – ne samo koliko znaju, već koliko razumeju, koliko vole, koliko umeju da se raduju ili budu tužni.
Briga lekare ovde gde su, na uglavnom lažnoj hijerarhijskoj lestvici – opravdano, jer svi mi smo u Srbiji na onoj istoj najnižoj civilizacijskoj lestvici sa koje se lako upada u kal konformizma, licemerja i hipokrizije…
Subjektivizam i individualizam – razlog superiornosti medicine i preduslov njenog napretka…
U matici svoje velike filozofske misli Seren Kjerkegor je govorio: „Valja misliti da bi se živelo, a ne živeti da bi se mislilo.“
Ovakav egzistencijalistički i liberalni stav Kjerkegora potpuno je suprotan težnjama aktuelne vlasti: naše je da radimo i ispunjavamo nametnute nam zadatke, a SNS će kolektivno misliti za sve nas!
Pogubno za naše junake u kovid zonama…
Zbog čega ovakvo masovno streljanje lekara u crvenim zonama?
Ovo nije slučajna metafora, medicinsko je osoblje danas pred streljačkim vodom korone, najsmešnijeg virusa na svetu kojeg ima samo na Fejsbuku i od koga umire samo 0,05 odsto obolelih (ako sam gde pogrešio, izvinjavam se onima koji smatraju da ova bolest ne postoji te da stoga neće primiti „neproverene“ vakcine nikada u životu)!
Po meni dva su moguća razloga ovakvog žrtvovanja, jednaka onom paganskom, u cilju poboljšanja raspoloženja Tvorca i traženja milosti.
Prvi je nedovoljna tehnička opremljenost medicinskih radnika…
„Skafanderi“ nemaju nikakav atest za korišćenje u visokorizičnim zonama.
Oni za jednokratnu upotrebu jednostavno ne postoje.
Skafanderi se nose mnogo puta, peru se i na brzinu suše.
Imam utisak da ove heroje u pravilu šaljemo nage na koronu.
Kada uz neadekvatnu opremljenost dodate hronični zamor odnosno premorenost medicinskog osoblja (koji se ne mogu odmoriti da ne naljute hronično besne SNS direktore bolnica i kolege koje vakcinu smatraju nepotrebnim rizikom po zdravlje), eto smrtnosti najveće u Evropi!
Drugi razlog je neiskustvo medicinskog kadra (koga inače imamo odavno dovoljno, pa sada primamo tek na hiljade početnika ucenjujući ih boravkom u crvenim zonama kovid bolnica).
Neretko najmlađi i najneiskusniji bivaju žrtvovani na oltar zdravstvenog sistema koji je „optimalan“ kako mi je spočitavano pre godinu dana kada sam upozoravao na tragični manjak lekara…
Sve u svemu kako reče državni neprijatelj broj jedan, naš lider dr Rade Panić, zdravstveni sistem je pukao!
Ili je „prenapregnut“ kako rekoše mudraci Kon, Đerlek, Lončar… i ostali koji na podatak da u Srbiji umire 70 puta više lekara nego u susedstvu, mrzovoljno zevaju čekajući novu konferenciji za štampu na kojoj će nas obogatiti novim mudrostima…
Tipa Lončareve dileme od marta da li je korona virus slabiji ili jači od virusa gripa ili one od juna da će korone nestati do 10. jula 2020. godine!
Umesto da rasprave i kažu nam zbog čega kolege masivno umiru, oni se bave pošalicama tipa „pametne politike koja je spasavala živote“ koju je ministar iz Zemuna izgovorio kod unjkavog Marića kada mu je Broj Nula oslobodio ćirilične minute kod ovog „medijskog glodura“.
Ili ja buncam pa ne umire toliki broj kolega za koliko Ujedinjeni protiv kovida i Sindikat lekara i farmaceuta imaju podatke?
U čast preminulih lekara-junaka Ujedinjeni protiv kovida pokrenuli su kod umorne i nezainteresovane Lekarske komore Srbije ideju o osnivanju stalnog Fonda o stipendiranju dece preminulih lekara, kada se tim pitanjem od silnih državničkih obaveza ne stižu baviti prisluškivani i mudri ministar zdravlja…
Nama nije nacionalno pitanje što nam ovi junaci umiru tako masovno, već je pitanje broj jedan kako osloboditi vlasnika Jovanjice i kako policajce po treći put poslati na poligraf!
Da li ste ikada čuli da kod posrnulog Sarape i koleginice koja „zabrinuto“ tercira, zadihani i uvek gladan (Đilasove) krvi, hronično razjareni Dragan J. Vučićević raspravlja što je sve manje lekara koji će nas lečiti?
Ne, samozaljubljena vlast bavi se samim sobom, sapunima i papirima u toaletima (posvećeno legendarnom „živela Srbija“ i „živeo Aleksandar Vučić“ Luki Kebari), eventualno nepostojećom opozicijom, Draganom i Gojkom Đilasom…
Za „trivijalnosti“ masovnog umiranja lekara ova gospoda nemaju ni takta ni vremena.
Stoga će Ujedinjeni protiv kovida (UPK) nastaviti da brinu o kolegama i dahtaće za vratom ministru zdravlja i prisluškivanom establišmentu.
Nikada više ovi neće biti bezbrižni u svojoj neodgovornosti…
Hipokrat kaže: „Smatraću dragim kao roditelja onog koji me je naučio ovoj umetnosti i živeti u slozi sa njim. Ukoliko je to potrebno, deliću svoja dobra sa njim i njegovu ću decu gledati kao svoju braću, pa ću ih, ukoliko to zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili pisane obaveze“…
To je manifest UPK koga će se pridržavati po cenu života, po cenu da čak Sarapa i ne sazna ko prisluškuje Nedodirljivog, teme koja je u jadnoj Srbiji danas važnija od života…
Hegel je govorio da ništa veliko na svetu nije postignuto bez strasti.
UPK imaju strast. Budućnost će tek pokazati…
Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
