Zašto u nedelju zaokružiti „ne“

Nije srpski Ustav najbolji na svetu, ali nije ni najlošiji, on je najviši pravni i politički akt ove zemlje, bezbroj puta zgažen, prečesto zaobilažen, a pošto nemamo drugi, red je da ga odbranimo od samovolje vlasti.

Ne rešava se pitanje pravosuđa u formi glasanja jednopartijske skupštine, u godini u kojoj je promenjen Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, već to predstavlja povredu ustavnih standarda, zbog kojih bi trebalo izaći na referendum i zaokružiti NE.

Razloge protiv ustavnih promena treba prilagoditi građanima, izbegavajući suvoparni pravnički rečnik i nepotrebna komplikovana pravnička objašnjenja, te ukazujemo na sledeće razloge zbog kojih smo protiv:

Izbor sudija ne treba prepustiti Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, jer današnje sudstvo i tužilaštvo nije prethodno reformisano, među sudijama i tužiocima postoji odnos od otprilike 80 odsto onih koji stručno, odgovorno i zakonito obavljaju svoju funkciju i 20 odsto onih koji ne zadovoljavaju osnovne kriterijume za bavljenje tim odgovornim poslom, a upravo tih 20 odsto kadrova drže pod kontrolom ostale sudije i tužioce, putem postavljanja (prethodnih 10 godina) na predsednička mesta u sudovima i rukovodeća mesta u tužilaštvima, pa nam preti scenario da ti isti budu delegirani u VSS i VST i vrše dalje biranje nosilaca pravosudnih funkcija, po onim istim negativnim kriterijumima po kojima su i sami birani;

Narodna skupština Republike Srbije danas izgleda ovako, nažalost, ali, u budućnosti će vernije predstavljati narodnu volju, imati legitimitet, imaće poslanike koji dolaze iz raznih sredina, imaju saznanja i mogućnosti da saznaju baš sve o kandidatima za sudije i tužioce, pa je teže zaobići tu vrstu kontrole od strane zakonodavne grane vlasti, jer uvek će se naći dovoljan broj slobodnih građana koji će argumentovano braniti stav zašto neko treba ili ne treba da zauzme poziciju u sudskoj grani vlasti, dok je takva mogućnost u stručnom telu od 12 članova manje verovatna, takvo telo bi prema dosadašnjim iskustvima birokratski obavljalo svoju dužnost;

Četiri „istaknuta pravnika“ koji ulaze u sastav Visokog saveta sudstva (bira sudije, predsednike sudova…) i Visokog saveta tužilaštva (bira tužioce i glavne tužioce…) su enigma, jedini kriterijum za izbor na ovo mesto je 10 godina staža u struci, što znači da neogovorna vlast može izabrati bilo koga (preko 100.000 potencijalnih kandidata), a dosadašnja iskustva nam govore da će to biti stranački kadrovi, prikriveni naravno, ali suštinski još više interesno vezani za vladajuću stranku;

Još gore je rešenje da, ukoliko skupština ne izabere ove „istaknute pravnike“ dvotrećinskom većinom (danas je to realno, u budućnosti nije), da ta odluka pređe u ruke petočlane komisije koju čine predsednici Narodne skupštine RS, Vrhovnog suda (današnji Vrhovni kasacioni sud), Ustavnog suda RS, Vrhovnog javnog tužioca (današti Republički javni tužilac) i Zaštitnik građana (Ombudsman), koji su par ekselans političke funkcije, danas vezane za vladajuću stranku, sutra takođe, što ovaj izbor istaknutih pravnika obesmišljava i sada i u budućnosti;

Pravno tehnički bi se moglo ovim ustavnim promenama istaći još dosta mana, one možda nisu zanimljive i razumljive laicima za pravo, ali, najveći broj pravnika u Srbiji je shvatio pogubnost ovakvih izmena, posebno u ovom trenutku, kada je Ustav ono što kaže jedan čovek, a nama treba istinska reforma pravosudnog sistema, i uspostavljanje suštinskog balansa između tri grane vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske, a ne „šminkanje mrtvaca“ kako je to neko rekao. Naravno, u budućnosti se mora pronaći modalitet izbora sudija i tužilaca koji će zadovoljiti i evropske standarde, i potrebe pravde, ali to nije ovaj trenutak u vremenu.

Za kraj, ukazaću na jednu interesantnu stvar, lako razumljivo, naime, presude se donose u ime naroda, i nije moguće da u budućnosti budu donošene presude u ime Visokog saveta sudstva, koga, zašto ne reći, i stranci vide kao instrument zaštite njihovih interesa u Srbiji. Podsećam na ujdurmu Vrhovnog kasacionog suda koji je promenom stava zauzeo zaštitničku ulogu bankarskog lobija, sutra će neko na taj način uticati na sud i reći da zagađenje životne sredine nije stvar suda i da raseljavanje građana Srbije nije tako strašna stvar, i sve to pretočiti u neku presudu protiv naroda.

Da narod odlučuje, a ne stranke i lobi grupe krupnog kapitala, zaokružite NE na referendumu, to je pametno, časno i jedino moguće ako želimo da očuvamo suverenitet i Srbiju kao snažnu kuću u kojoj se mi pitamo.

Autor je advokat iz Šapca, član predsedništva Pokreta Buđenje