Zašto vlast teži da bude "večna"

Primena principa smenljivosti vlasti ne znači da aktuelna vlast nužno mora da bude smenjena, mada ne isključuje i sam čin smenjivanja, ukoliko biračko telo smatra da je takav čin neophodan. Zbog značaja njegove primene, princip smenljivosti vlasti treba da bude konstantno na delu, ne samo u vreme izbora, nego i posle njih.

Kao jedan od najvažnijih instrumenata za podizanje odgovornosti svih političkih subjekata, a posebno onih koji vrše vlast, princip smenljivosti vlasti se vezuje za sva društva i sve oblike vladavine, s tim što njegova primena u pojedinačnim društvima ima specifične manifestacije i karakteristike. U demokratskim društvima, u kojima se održavaju slobodni (demokratski) i pošteni izbori, kao najprihvatljiviji način konstituisanja vlasti, uključujući i srpsko društvo, koje tendira ka demokratiji, princip smenljivosti vlasti podrazumeva smenu vlasti, ukoliko ona ne ostvaruje data obećanja o boljem kvalitetu života, kao i smenu onih državnopolitičkih funkcionera, na svim nivoima vlasti, koji ne pokazuju odgovornost u vršenju svoje funkcije, prave razne gafove, postupaju neznalački, ne poštuju podelu vlasti, prave kriminal i krše zakon. Blagovremeno smenjivanje takvih pojedinaca u sferi politike, bez sumnje, imaće pozitivan odraz i na ponašanja najodgovornijih ljudi u vanpolitičkoj sferi društvenoga rada (privredi, zdravstvu, prosveti, kulturi, sportu…).

U našoj političkoj praksi princip smenljivosti vlasti ne figurira kao aktivan i dinamičan deo političke kulture, jer se ne primenjuje u duhu suštine i smisla njegovog značenja, iako aktuelna vlast, smenjivanjem ministra vojske, čini početne korake u zaoštravanju odgovornosti državnopolitičkih funkcionera, posebno za javno izgovorenu reč. Srpsko biračko telo, kako u licu građana, tako i u licu predstavničkih tela, nije sklono češćoj promeni vlasti i neodgovornih pojedinaca, čak i u slučajevima kada je vrlo evidentno da vlast ne funkcioniše kako treba. Biračko telo reaguje veoma kasno, pokazujući veliku trpeljivost, trošeći godine, pa i decenije, u iščekivanju i nadanju da će biti bolje. Na taj način, biračko telo omogućava, čak i nevoljno, da jedna vlast (ili pojedinac) dugo vlada, iako bezuspešno, a nekada i bez dovoljnog legitimiteta. A smena takve vlasti ide veoma teško, pored ostalog, i zbog činjenice što je u prilici, budući da je kadrovski ukorenjena na svim ključnim tačkama društvene strukture, da opasnost od smene sa lakoćom otklanja, predstavljajući je posledično-katastrofalnom za budućnost društvenog razvoja, uz satanizaciju političkih protivnika do neslućenih razmera.

Uzrok blokiranja principa smenljivosti vlasti ne leži u političkoj nezrelosti biračkog tela koliko u njegovoj nedovoljnoj informisanosti, te mogućnosti da se vlast veoma vešto i dugo održava, bez obzira na stvarne rezultate, predstavljajući neuspeh kao uspeh, a promašaje kao najbolje poduhvate, stvarajući atmosferu da bi eventualna promena vlasti značila „smak sveta“ – katastrofu. Pokazujući pretenzije na sveobuhvatnost, dominantna politička stranka u vladajućoj koaliciji veoma brzo postaje izrazito masovna stranka, sa više stotina hiljada svojih članova, stvarajući tako biračko telo koje igra značajnu ulogu za svaki naredni izborni turnus, naročito u slučaju slabe izlaznosti birača na glasanje (zakon o obaveznosti izlaska birača na glasanje još uvek nije donet!). Pored toga, pri formiranju vladajuće koalicije dominantno vladajuća politička stranka ne pokazuje spremnost da ponese odgovornost i sama formira vladu ukoliko za to ima uslova, već uključuje veći broj političkih stranaka, praveći preglomaznu koaliciju, čime deli odgovornost sa koalicionim partnerima, smanjuje broj političkih oponenata, maksimalno amortizuje političku moć opozicije i povećava svoj legitimitet, proširujućisvoju socijalnu osnovu.

Izborna kampanja za predstojeće redovne (lokalne i pokrajinske) i vanredne (republičke) izbore, bez obzira na njihov ishod, prilika je dase ukaže, pored ostalog, i na potrebu dosledne i efikasne primene principa smenljivosti vlasti, posebno kada je reč o pojedinim odgovornim državnim i političkim funkcionerima, koji za svoje promašaje i greške moraju da budu smenjeni, uz odgovarajuće sankcije, a ne na način njihove još veće promocije, sa realnom verovatnoćom za postavljenje na neku drugu, takođe odgovornu društvenopolitičku funkciju.

*Autor je profesor Univerziteta