Reč Boška Obradovića ne može biti mera demokratije, već mera nasilja.
Demokratija je kad se smanjuje cenzus kao što je to uradio Aleksandar Vučić, a nasilje je kada se ruši i lomi imovina RTS-a kao što je to radio Boško Obradović.
Demokratija je kad omogućite veći broj poslaničkih mesta za žene i majke kao što je to uradio Aleksandar Vučić, a nasilje je kad nasrćete na predsednicu Skupštine Republike Srbije kao što je to uradio Boško Obradović.
Demokratija je kada imate permanentnu podršku svojih birača za politiku koju sprovodite kao što to ima Aleksandar Vučić, a nepoštovanje svojih birača je kad bez većine u organima svoje stranke idete u đavolski savez sa tajkunom Draganom Đilasom kao što je to bez stida i srama uradio Boško Obradović.
Dok je bio u opoziciji, Aleksandar Vučić je bio mera jake opozicije. Kad je voljom građana postao najznačajniji predstavnik građana Srbije i svih Srba u regionu, postao je mera uspešne politike i lider na Balkanu.
Onaj ko hoće da bude respektabilan učesnik političke scene u Srbiji, mora da nauči prvu lekciju od Aleksandara Vučića u kojoj se zahteva borba za bolji život naroda, a ne tajkuna.
Deluje da je to lak ispit, ali činjenica je da su mnogi pali na tom ispitu. Među njima je i Boško Obradović.
Svojim pomahnitalim jurišem u Đilasov savez, Boško Obradović je trajno izgubio perspektivu u političkom životu Srbije. Čačani mu to nikad neće oprostiti.
Autor je narodni poslanik SNS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
