foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Povodom nedavnih lokalnih izbora, u prvom periodu do 7. maja, od 83 podneta prigovora svi su, osim u Ivanjici u vezi polne strukture liste vladajuće koalicije, bili odbijeni ili odbačeni.
U tom periodu su dominirali prigovori na naziv proglašene liste „Aleksandar Vučić..“. Bilo ih je 67, od kojih je 64 odbijeno kao neosnovano, 1 je odbačen kao nepotpun, a 2 nisu bila rešena.
Najviše ovakvih prigovora je podneto u Zrenjaninu (11), Subotici (10), Gornjem Milanovcu (6), Bečeju (5), Čačku, Vršcu, Valjevu i Somboru (po 3), u Obrenovcu, na Palulili-Beograd i Zvezdari- Beograd (po 2), a po jedan u Novom Sadu, Palilula-Nišu, Žitištu, Irigu, Pančevu, Kovinu Alibunaru, Sr. Mitrovici i u gradskim opštinama: Vračaru, Zemunu, Obrenovcu, Surčinu, Lazarevcu, Grockoj, Rakovici, Mladenovcu i N. Beogradu.
U svim obrazloženjima odbijajućih rešenja izbornih komisija, po šablonu, naglašava se da se njihove nadležnosti iscrpljuju primenom „isključivo odredaba Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima“.
Takvo rešenje sam dobio i ja kada sam kao uložio prigovor Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) u Novom Sadu na naziv liste „Aleksandar Vučić – Novi Sad sutra“.
Međutim, u obrazloženju tog rešenja nisu odgovorili na sve navode iz mog prigovora, što je njihova obaveza.
Pored ostalog, zašto ne primenjuju osnovne odredbe Ustava i zakona i zbog čega nisu pribavili mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije (ASK). Istovremeno, navode da oni nisu nadležni da ocenjuju da li su izborni zakoni usklađeni sa Ustavom.
To se od njih nije ni tražilo, nego da sprovode sve važeće zakone i da to čine prema svima jednako.
Istog dana sam podneo i prijavu ASK protiv Aleksandra Vučića kao predsednika Republike zbog sukoba interesa i nespojivosti članstva i funkcija u političkom subjektu, a u zakonskom roku i žalbu Višem sudu u Novom Sadu.
Sud je odbio moju žalbu po ranije oformljenoj praksi Upravnog suda.
Umesto da sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava, sud je olako prihvatio lakonske razloge GIK-a prema kojima u Zakonu o lokalnim izborima (ZLI) nigde nije predviđeno da predsednik Republike ne može biti u nazivu izborne liste i u izbornoj kampanji, pa je to onda navodno dozvoljeno.
Pitamo: a gde je predviđeno to njegovo pravo i zašto bi bilo potrebno zakonom zabranjivati nešto što je suprotno ustavnim načelima?
Potpuno se previđaju ustavne funkcije i nadležnosti predsednika Republike, kojih uopšte nema u oblasti lokalne samouprave.
S druge strane, direktor ASK je, kao i pred decembarske izbore, obaveštenjem na koje stranka nema pravo žalbe, odbacio moju i druge slične prijave i ponovo izbegao da uđe u suštinu ovog spora.
Važno je konstatovati da je 2. juna, kao i u decembru prošle godine, potpuno zakazalo delovanje nezavisnih državnih institucija, policije i javnog tužilaštva.
Slučajevi otkrivanja pojačanog delovanja najrazličitijih tzv. kol-centara vladajuće stranke u SC Banjica, na Novosadskom sajmu i na brojnim drugim mestima, a na osnovu snimaka i izveštaja nezavisnih medija izgledali su orvelovski.
Kao oni decembarski iz Agencije za hostese i hale „Arena“. Ukazuju na ozbiljnu sumnju da se radi o „fabrikama nezakonitog postupanja.
O dostavljanju spiskova, plaćanju glasova i ucenama i da ne govorimo.“ (M. Majić). Prekršeni su članovi 2, 4 i 6 ZLI.
U Nišu je od 36 prigovora o nepravilnostima na biračkim mestima delimično prihvaćeno 6, iako se pričalo o stotinama podnetih. Podnete su i žalbe Višem sudu u Nišu koji je usvojio 24 od 27 žalbi protiv rešenja GIK-a.
Predmeti su vraćeni na ponovno odlučivanje.
Međutim, GIK je ponovo odbacio 24 prigovora opozicije. Među tim prigovorima se nalazi i prigovor koji je podnet zbog falsifikovanja podataka u zapisniku. Utvrdili su da Ruska stranka ima 5, a ne 6 glasova i da izbore ne treba ponavljati.
Prema saopštenju, 8 prigovora je odbijeno, 9 je odbačeno jer su ih podnela neovlašćena lica, ali nije navedeno šta je sa preostala 3 prigovora. Veliko pitanje, hoće li Viši sud u Nišu imati snage da po ponovljenim žalbama donese odluku u meritumu.
U Novom Sadu je koalicija „Udruženi za slobodni Novi Sad“ podnela 68 prigovora na rad biračkih odbora i svi su odbijeni.
Krenuli su od prigovora za sva 222 biračka mesta iz razloga što birački spiskovi saglasno odredbama Zakona o biračkom spisku nisu promenjeni.
Posmatrači ovih izbora iz „Akcije za pozitivnu Vojvodinu“ tvrde da su, uz masovnu kupovinu glasova i nepricipijelnu opozicionu koaliciju, i 2.000 birača više umesto brisanja svih 38.000 dopisanih od jula 2023. godine, doprineli lošem rezultatu opozicije.
Drugi tip prigovora se odnosio na različite pokušaje favorizovanja vladajuće koalicije, plaćanje glasova i pritiske na birače.
GIK u Novom Sadu je i ove razloge odbio sa identičnim obrazloženjem.
Prvo su utvrdili da nije reč o prigovoru na osnovu čl. 79, 80 i 81 ZLI, nego iz čl. 57 ZLI, da bi se prigovor sveo na nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkom mestu.
Tvrde da za to nisu predočeni dokazi. Izveli su zaključak da se deo tih događaja nije zbio u objektu gde se nalazi biračko mesto, pri čemu ne objašnjavaju zbog čega tim povodom nisu ostvarili saradnju sa drugim nadležnim organima i zašto oni nisu reagovali kada je obelodanjeno da se najveći „kol-centar“ SNS-a nalazi u zgradi GIK-a?
Podnosioci prigovora, pak, nisu priložili ugovor koji je Vučević potpisao sa Sajmom, krivičnu prijavu i brojne snimke.
Najmasovniji su bili prigovori na narušavanja pravila o tajnosti glasanja fotografisanjem glasačkih listića i vođenje paralelnih biračkih spiskova u neposrednoj blizini biračkog mesta, kojim licima su se građani obraćali pre i posle glasanja.
U rešenjima GIK-a se šablonski navodi validan birački spisak, da u polovini slučajeva članovi biračkih odbora nisu uneli svoje primedbe u zapisnik, a posmatrači izbora (predstavnici CESID-a i Akcije za progesivnu Vojvodinu, UNIHR-a, Američke i Britanske ambasade) – još ređe i manje, da bi zaključili ukazivanjem da je birački odbor, ukoliko su postojale takve situacije, trebao prekinuti glasanje.
A da su manjinski članovi biračkog odbora to pokušali učiniti, šta bi se dogodilo? Verovatno ono na šta ukazuje jedan od lidera opozicije: „Poruka vlasti je zapravo da i mi koristimo metode prisile, pretnje i kupovine glasova, pa ko je jači!“
Praksa rada nadležnih institucija povodom decembarskih i junskih izbora, upečatljivo pokazuje da su sva predviđena pravna sredstva za zaštitu izbornog prava pokazala kao nedovoljno delotvorna i efikasna.
Sistem i način rada izbornih i drugih organa i tela, bi se za prve naredne izbore morao temeljno izmeniti.
Verovatno potpuno profesionalizovati, a svakako uskladiti sa preporukama ODHIR-a i Crte, kao i Rezolucijom Evropskog parlamenta.
Poseban problem je što u ovoj važnoj oblasti političko-pravnog života ne funkcioniše ni Ustavni sud.
On još uvek nije odlučio o 11 zahteva o izbornom sporu iz januara ove godine, a nadamo se, da slede i novi zahtevi.
U slučaju negativnog odgovora treba se obratiti Sudu za ljudska prava.
Autor je bivši sudija Apelacionog suda u Novom Sadu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
