Zašto Vučić neće dati Beograd?

I dok opozicija takav „ustupak“ vlasti predstavlja kao svoju „pobedu“, Aleksandar Vučić i Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa Grada Beograda i kandidat SNS za novog gradonačelnika, to vide kao „podizanje lestvice na viši nivo“ i pored toga što ova stranka ima potpuni legalitet i malo manji legitimitet da formira većinu u gradskoj Skupštini.

„Smatrali smo da jedna odgovorna organizacija treba da podigne lestvicu legitimiteta i kredibiliteta i pokazati da politika nije matematika“, rekao je Šapić na konferenciji za medije, neposredno pred održavanje trećeg, bezuspešnog pokušaja da se konstituiše Skupština grada, i dodao da će već sutradan SNS krenuti u izbornu kampanju i to iz Sportske hale u Šumicama.

I upravo je govor Aleksandra Vučića u ovoj hali, koji je prethodno najavljen kao njegovo obraćanje građanima, a u stvari je bio upućen stranačkim članovima i pristalicama SNS, gde su u prvim redovima u stojećem stavu bili najviši funkcioneri ove stranke i predstavnici Vlade u ostavci, i na svako uzvikivanje „Aco, Srbine“, to propratili frenetičnim aplauzom, najavio bespoštednu borbu za svaki glas.

Naravno, sada u znatno široj koaliciji u okviru novog Pokreta za narod i državu, u koji će pored SPS, kome ništa drugo i ne preostaje s obzirom na poražavajuće rezultate parlamentarnih izbora od 17. decembra prošle godine, kada je ostvarila duplo slabiji rezultat nego 2022. godine, dok je na beogradskim izborima „kraća“ za dva odbornička mesta nego prethodne godine, ući i „Zavetnici“, jer je Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica ove stranke, još polovinom februara ove godine ocenila da je osnivanje „Pokreta za narod i državu“ nešto što donesi revoluciju na srpskoj političkoj sceni.

„Kada je vaša država u opasnosti, to će se odraziti na sve. Ukoliko mi konstantno trpimo pritiske sa raznih strana, to nama nalaže visok stepen patriotizma“, rekla je tada Đurđević Stamenkovski, gostujući na TV „Pinku“, koji je kao i TV „Hepi“, TV „Prva“ (sve tri sa nacionalnom frekvencijom) „Studio B“ (gradska televizija) i TV „Pančevo“ (vidi se i u Beogradu) uživo prenosili politički skup iz Šumica.

Ovaj sadržaj nije predstavljen kao plaćeno oglašavanje ili politički marketing, već je javnosti prezentiran kao prvorazredni događaj od izuzetnog značaja, pa su ove televizije, polazeći od istovetne programske koncepcije i uređivačke politike, pružili mogućnost gledaocima da se o njemu „informišu na objektivan i pravovremeni način“ u direktnom prenosu.

Iako je REM 2022. godine doneo Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom izborne kampanje, odnosno bliža pravila u vezi sa prikazivanjem programa u izbornoj kampanji, on se ne odnosi na komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, a posebno ne van izborne kapanje.

Inače, izbore u Beogradu može da raspiše samo predsednik Skupštine Srbije koji još nije izabran, a očekuje se da će to biti na sednici, koja je nezvanično najavljena za 12. mart ove godine.

Ako se to desi i izbore raspiše odmah nakon toga, najranije mogu biti održani 45 dana, a najkasnije 60 dana nakon datuma zakazivanja.

To znači da bi prvi mogući datum izlaska građana u Beogradu na birališta bio 28. april ove godine.

Ovo više odgovara SNS jer je Aleksandar Vučić u postizbornom periodu, nakon 17. decembra prošle godine, uspeo da putem medija, koji su pod njegovim uticajem, znatno poboljša rejting svoje stranke, inače ne bi „zamolio“ svoju stranku da uđe u nove izbore u Beogradu.

To je uradio „pucajući“ iz raznovrsnog političkog „oružja“ po opoziciji, pre svega po koaliciji „Srbija protiv nasilja“, okrivljujući je da radi protiv države i naroda, jer je po njenoj incijativi Evropski parlament usvojio Rezoluciju kojom se traži međunarodna istraga o navodnim nepravilnostima tokom izbora, kao i ukoliko se dokaže da su vlasti bile direktno umešane u izbornu prevaru i suspenzija evropskih fondova.

Evropski parlament je zatražio i nezavisnu istragu, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu Beograda, i navoda o organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou.

Dodatni vetar u leđa bio je i izveštaj ODIHR, kojim se „stavlja tačka na sve laži i besmislice o krađi izbora“, kako je to ocenila Ana Brnabić, predsednica Vlade RS u ostavci, na konferenciji za medije, dan pre objavljivanja konačnog teksta, uz napomenu da nastavljaju da rade sa sa njim u ipmlementaciji svih preporuka i pored toga što se ne slažu sa svim što stoji u ovom izveštaju.

Takođe, i podela u pokretu „Mi – glas iz naroda“, koji su demonstrativno napustili dr Branimir Nestorović (ubrzo nakon toga najavio osnivanje nove političke stranke) kao i Aleksandar Pavić, koji se sa još dvoje poslanika odazvao pozivu predsednika republike na konsultacijama o mandataru za formiranje nove vlade, išle su na Vučićev „vodenični predizborni točak“.

Sudeći po Vučićevoj oštroj retorici na skupu u Šumicama, očekuje se njegova dominacija u predizbornoj kampanji, iako je u izveštaju ODIHR piše da je na prethodnim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji „dominiralo odlučujuće učešće predsednika, što je, zajedno sa sistemskim prednostima vladajuće stranke, stvorilo nepravedne uslove za učesnike“, da su „osnovne slobode generalno poštovane u kampanji, ali je bila narušena oštrom retorikom, pristrasnošću u medijima, pritiscima na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebom javnih resursa“.

Da će se borba voditi svim sredstvima do „konačne pobede“ potvrđuje i Vučićevo upozorenje stranačkim funkcionerima i članovima stranke: „Zamislite da se sklonim sa liste – koliko bi ljudi za vas glasalo?

Mislim na sve vas, samo čekate da dobijete tašnu, mašnu i sekretaricu“, pozivajući i direktore da se „ne kriju“ već da izađu u narod.
Na ovakvu predizbornu kampanju SNS, koalicije i pokreta koji će biti ubrzo osnovan, predstavnici opozicije odgovaraju pozivom za prevazilaženje razlika i zajedničkim nastupom kako se ne bi nijedan glas „rasuo“, kao i prethodnim implementiranjem većeg dela iz izveštaja ODIHR.

„Polako sa novim izborima, moramo da vidimo pod kojim uslovima ćemo izaći na te izbore. Nećemo sigurno izaći pod uslovima pod kojim se izašlo 17. decembra, jer to nije bilo povoljno ni za koga, zbog krađe, kupovine glasova, migracije birača. Zato polako. Sešćemo sa celom opozicijom da vidimo koji će uslovi biti postavljeni pred vlast – ako ih vlast prihvati, izaći ćemo, ako ih ne prihvati, nećemo izaći“, rekao je za list Danas Vladimir Štimac, odbornik u Skupštini grada Beograda iz koalicije Nada, uz napomenu da će u slučaju neizlaska na izbore delovati institucionalno i poluinstitucionalno, te da izbornu krađu ponovo neće dozvoliti, izražavajući veru da vlast mora da ispuni uslove.

Međutim, ova očekivanja Štimca imaju malo osnova u dosadašnjem političkom delovanju, jer koliko god da Vučić i čelnici SNS deklarativno navode da će ukoliko izgube vlast u Beogradu na izborima to priznati, poštujući volju većine građana, ipak korititi sva sredstva kako se to ne bi dogodilo, jer bi gubitak glavnog grada Srbije doveo do brzog „krunjenja“ vlasti i u ostalim većim gradovima, pa sve do njenog gubitka i na republičkom nivou.

Autor je diplomirani politikolog – novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.