Zašto Vučićev ministar pravi razdor u opoziciji

Nije mi namera da se u ovom tekstu bavim time kakav je bio intervju u celosti i o eventualnim propustima Brankice Stanković, jer su mnogi to već učinili. Fokusirao bih se samo na 30 sekundi, u kojima se Vučić, pošto je sa nipodaštavanjem govorio o čitavoj opoziciji, sa posebnim naglaskom na Vuka Jeremića i Sašu Jankovića, sa jednom vrstom ushićenja osvrnuo na rast rejtinga Saše Radulovića.

Kaže Vučić doslovce: „Ja sam se uplašio kada Radulović u poslednja tri meseca, vidite kako sam znao, odmah sam osetio, skočio je sa 1,25 na 3,20. Dakle skočio je za 100% i više od 100% , kakvi. Dakle, značajno je skočio u tim ne velikim brojevima, ali je značajno skočio, kada je počeo da govori o temama, a ne mrzim Vučića, ili mrzim Vučiću što si uradio to i to.“ Naravno, to bi se moglo protumačiti kao Vučićev cinizam, ali ima jedno „ali“ sa velikim A.

Nekada da bi videli kompletnu sliku morate se malo udaljiti od iste kako bi kompozicija postala jasna. Pa da napravimo par koraka unazad, recimo do predsedničkih izbora, aprila 2016. Sve vreme Saša Radulović je govorio kako se neće kandidovati za predsednika, zagovarajući jednu kolonu, da bi se u poslednjem trenutku, kao da mu je neko došapnuo, ipak kandidovao. Kao razlog je naveo podizanje izlaznosti. Naravno, niko ozbiljan u to nije poverovao, a izlaznost nikad nije bila manja. Takođe, Radulović je sve vreme kampanje puštao glasine da je Janković čovek DB a, da je bivši JUL-ovac itd.

Osvaja 1,41% na predsedničkim izborima, upravo onoliko, manje – više, koliko i svi oni koji su imali isti zadatak, da razvodne opoziciju, poput Čanka, Stamatovića, Popovića, Parovića…

Posle predsedničkih izbora u aprilu, Radulović se pridružuje opoziciji u protestima zbog izborne krađe, da bi par meseci kasnije, tačnije 19. septembra na svom Tviter nalogu napisao: „Na predsedničkim izborima DJB je imao pokrivena sva biračka mesta. Krađe na biračkim mestima nije bilo. Neće je biti ni na beogradskim. SNS izbore dobija na terenu.“ Da krađe neće biti ni na beogradskim izborima u DJB znaju, verovatno zato što su konsultovali zvezde, jer imaju diplomiranog kosmologa u poslaničkoj grupi.

Dva meseca posle predsedničkih izbora, preciznije 3. juna Radulović izjavljuje da „najveći protivnik DJB nije više Vučić, već apstinencija“. Posle svega, jedino logično pitanje je, da li je ikada i bio? Najlakše je krivicu prebaciti na građane. Ali tu se očijukanje sa Vučićem ne završava.

Predstoje nam beogradski izbori, a Radulović opet, na isti način pokušava da napravi razdor među opozicijom. Po dobro poznatoj, ali sada već provaljenoj fori, on zagovara jednu kolonu i pruža ruku Saši Jankoviću, čak javno objavljuje i pismo obraćanja PSG, da bi onda rekao da Đilas za njega nije prihvatljiv. I ne samo Đilas. Niko u predstavi „Beogradski izbori“ koju režira Aleksandar Vučić nije prihvatljiv za statistu Sašu Radulovića i njegovu amatersku trupu „Dosta je bilo“. Radulovićeva priča o neukaljanim ljudima zvuči potpuno deplasirano kad je priča neko ko je bio Vučićev ministar. Da, sad ide reakcija Pres-tima DJB da Saša Radulović nije bio Vučićev, već ministar Republike Srbije i onaj nastavak o uvođenju reda, partokratiji, transparentnosti… I pošto smo se dovoljno udaljili od slike, vidimo jasno Radulovića sa gitarom kako peva „Stare ljubavi nestati nikada neće, one su tragovi prošlosti, one su odjeci sreće“. A Vučić aplaudira dok iz pozadine Palma viče: „Pet odsto za gospodina“.

Autor je osnivač Grupe građana Dosta je bilo Vračar