Zašto zamena ministara ako je Srbija uspešna

… u kabinetu Ane Brnabić koja je osvežavanje ministarskih fotelja najavila „čim prije“ jer joj trebaju timski igrači.

„Koska“ o rekonstrukciji Vlade bačena je odmah posle beogradskih izbora i otkako je javnost počela da je „glođe“ spominju se mnoga imena. Zanimljive su izjave većine anketiranih kandidata predviđenih za zamenu, sve se na kraju svode na suštinu: „kako doš’o, tako i otiš’o“.

Mnogo je, međutim, indikativniji broj ministara oko čije se smene licitira u javnosti. Ako je sve dobro sabrano, ispada da je od 21 – deset viđeno za otpuštanje (istina jedan, ili dva, odlaze zbog bolesti). Među njima ima i onih koji drže značajne resore.

Neki analitičari smatraju da je sad već ustaljena praksa smene ministara

posledica potrebe da se stalno „mešaju karte“ i tako održava visok stepen budnosti unutar vladajuće stranke. Čini se, međutim, da bi loši rezultati Vlade mogli biti razlog za najavljene promene.

Ma koliko se vlast i njoj bliski analitičari i mediji trudili da ubede domaću i stranu javnost u „istorijske“ uspehe i uzlete Srbije, primetne su ozbiljne naprsline u uspešnosti rada Vlade. Uostalom, nemoguće je licitirati s promenom pola Vlade jer su ministri loše radili a istovremeno hvaliti se kako je Srbija uspešna država. Ako je Srbija uspešna, onda valjda ne treba menjati tim koji pobeđuje.

Da Vlada, ipak, ima krupne propuste i slabosti videlo se u poslednjem izveštaju međuvladine organizacije Financial Action Task Force (FATF) koja je Srbiju svrstala na listu s državama koje učestvuju u pranju novca i čije institucije to ne sprečavaju a ne sprečavaju ni dotur novca terorističkim organizacijama. Sledeći „šamar“ stigao je od antikorupcijskog tela Saveta Evrope GRECO odakle je stiglo upozorenje da Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka koje je to telo predočilo Srbiji pre dve i po godine (!!!) a odnosi se na smanjenje korupcije.

GRECO se dotakao još jedne bolne teme – uspostavljanje i funkcionisanje pravne države. Brojni su međunarodni partneri koji uporno godinama ukazuju na urgentnu potrebu reforme državnog sektora privrede, privatizacije i korporativizacije državnih preduzeća i prestanak zloupotreba i izlazak političkih partija iz upravljanja tih preduzeća. Uporno očuvanje političke kontrole u privredi dokaz je da vlast nije spremna da sebe razvlasti i konačno završi ekonomske reforme.

Mandat ove Vlade obeležen je skandaloznim ekološkim akcidentima nadomak Beograda koji demaskiraju čudne političke sprege, nebrigu, bahatost, nestručnost, neznanje i korupciju u zaštiti okoline.

Ova Vlada demonstrirala je nedemokratsku praksu njenih prethodnica u napadima i nesaradnji sa medijima koje vladajuća partija nije uspela da stavi pod kontrolu. To je postalo toliko očigledno da se već vidi i „iz aviona“, ali i iz prijateljskih kancelarija Brisela i Vašingtona.

Iako je „ulupala“ i nagovestila da će još potrošiti desetine miliona evra na rekonstrukciju i dogradnju zdravstvenih ustanova i nabavku savremene opreme, zdravstveni sistem Srbije postaje sve opasniji po zdravlje građana. Utisak o grozomornom stanju srpskog zdravstvenog sistema jači je od ljubavi prema Predsedniku i odanosti vladajućoj Partiji.

Dakle, razloga za promenu ministara je na pretek, toliko da bi i cela Vlada mogla da bude zamenjena.

Šta bi promena mogla da donese?

Ništa spektakularno.

Čini se da sledi period „lenjog toka“, bez reformskog talasanja u privredi. Biće sitnih popravki i šminkanja već uspostavljenog modela ali ne i zadiranja u ključne privilegije koje politička elita koristi iz koruptivne dominacije nad državnim preduzećima.

Autor je novinar