Zatočenici decenija mrmota

Srbija je gotovo dve godine u takvom stanju i izuzev perioda kada se sa stotinak puta manje zaraženih našla u vanrednom stanju i kada je „brinula“ makar za „bake i deke“, sve potom je bila improvizacija i jurnjava za rejtingom, a ne za zdravljem.

Tačno je i to da postoji i globalni „groundhog day“ jer se ovih dana gotovo svuda ponavlja najgori scenario i da je očiti zaključak da nas korona virus neće još dugo, ili nikada napustiti. Kovid 19 sa novim mutacijama pobeđuje i vakcine i lekove, ne toliko da se kaže da je sve bilo uzalud, ali je očito da niko ne sme da se opušta i pruža virusu plodno tle za širenje i mutacije.

Vlastima u Srbiji koja zastupa tezu da se mora živeti od nečega, da sve mora da radi i da se pravimo blesavi pred „kosačem“ koji je dosad direktno ubio sigurno više od 20.000 ljudi i posredno još dva puta više, to nikada nije bilo bitno, jer da jeste, makar bi pred omikron sojem zaustavili masovne događaje i sve ono što je prethodnih dve nedelje donelo najavljeni šesti epidemijski cunami.

Kako to izgleda danas, suvišno je ponavljati – scene iz kovid redova i ambulanti su baš onakve kakve ih je vlast podstakla, da i Srbija oproba „švedski model“ koji je ta zemlja odavno napustila. Potpisnik ovih redova je juče bio svedok da u jednoj od najopterećenijih ambulanti u gradu kolabira stariji pacijent, da su se lekari i sestre duže od sat vremena borili da ga održe u životu, jer hitne pomoći toliko vremena nije bilo. Na kraju kad je sanitet stigao, jedva se primakao ambulanti zbog neočišćenog leda.

Koliko je sličnih situacija u Srbiji koji navode da su u pitanju zapravo godine i decenije mrmota, iz kojih nikako da izađemo zbog nečije neodgovornosti i političarenja, ali i zbog niskog nivoa solidarnosti, empatije i preovlađujuće „baš me briga“ taktike?