Zaustavite Rojters, pardon, RT!

Jer, Evropska unija je, a ne Zoran Milanović i Aleksandar Vučić, kriva za opasno glupe varnice i poteze do kojih je između Zagreba i Beograda došlo. Možda bi bilo korisno da na vrhu Srbije u ovo vreme nestajanja jednopolarnog sveta ima više mudrosti nego što ima, i više rada nego konferencija za štampu, ali nije sigurno. Jer, istina je da sva mudrost sveta ne može promeniti činjenicu da je Srbija mala i slaba država – u velikoj i slaboj Evropi. Na kraju balade, hrvatski premijer Milanović je rekao, upitan za ekonomske štete, da je on branio „nacionalni interes, a nijedan ekonomski interes nije iznad nacionalnog interesa“ i , možete da se kladite, ovim je tik pred parlamentarne izbore dodatno za koji poen ojačao svoju , za jednog političara na vlasti, trenutno ne baš lošu poziciju.

PROPAGANDA: E volela bih da verujem da su samo zbog ovog pijačarskog nadgornjavanja Srba i Hrvata, mediji u Srbiji, a bogami i ne samo u Srbiji, olako prešli preko skandalozne crne liste ukrajinskog predsednika Petra Porošenka na kojoj se našlo 34 novinara i 7 blogera. Da ne kažem da su preko stavljanja na crnu listu naših građana olako prešle i vlasti. Ja tvrdim da se to desilo, jer Evropska unija na ovaj ili onaj način materijalno podržava najveći broj ovdašnjih medija da bi oni propagirali njenu sliku sveta i njene interese. Pa i njeno licemerje. A Briselu nije u interesu da se ova ukrajinska brljotina kritikuje, jer je u biti briselska.

Već je sama činjenica da su se na toj listi našli novinari – skandalozna. Kao novinar pretekao iz vremena kad su listovi u Srbiji imali par stotina hiljada tiraža, ja sad ne bi trebalo da napišem ni rečcu pre nego što pročitam bar deo onoga što su ocrnjene kolege pisale ili radile. Pre nego što mi je to pošlo za rukom, ukrajinske vlasti su mi pokazale da ne treba: sa liste su brzopotezno skinuti svi zapadni novinari, pošto su ukrajinskog PREDSEDNIKA za uši potegli zapadni AMBASADORI. Dakle, nije bitno šta su pisali, pisali su svi izgleda slično.

USAVRŠENI CNN: U centru ovog obračuna sa medijima je televizijska stanica Russia Today, kao deo otvorenog ruskog projekta promovisanja ruskog pogleda na svet. A na nesreću i otvoreno izražavani užas gospođe Hilari Klinton i gospodina Džona Kerija i na engleskom jeziku. Gledate li vi RT? Ja gledam. I mislim da RT daleko usavršena, bolja verzija CNN-a. Novinari su im lepši i ubedljiviji, a teme obrađene mnogo zanimljivije i bolje. Jer ruska država za njihov rad ne žali para. Pardon! Šta tu nije u redu?

Sad sam odlučila da na svom televizoru jednu pored druge postavim CNN i RT, pa da malo šaram. Mene pravo da vam kažem, ne impresionira to što je Zapad nama i svetu nametnuo mantru da su zapadne vrednosti i interesi bogom dani i da se prihvatljivost jednog društva i opravdanost svakakvih užasa meri njihovim odnosom prema bogom danim zapadnim vrednostima i interesima. I da je pošteno u novinskim tekstovima, koji su u stvari plaćeni ali čitaoci to ne treba da znaju, propagirati zapadne, ali nije kineske ili ruske vrednosti i interese. A pogotovo me NIKAD nije impresionirao teror engleskog jezika, koji je i nama nametnula Evropa, koja se pretvara da je multikulturno društvo i da se samo za takvo društvo zalaže. Jeste, ali samo dok njene vrednosti i interesi imaju komotnu (anglosaksonsku) većinu. Ja čitam medije i na ruskom, francuskom i nemačkom. O događajima u Siriji ne možete biti informisani, ako ste informisani iz samo jednog izvora. Svako jutro se u poslednje vreme o događajima u svetu informišem na jednom ruskom portalu zato što je najbrži, sveobuhvatan i profesionalan. Kako profesionalan: uz svaku vesti ide i background i obavezno se navodi ako ima (zapadnih ili istočnih)sumnji u njenu verodostojnost.

Zapadni mediji su licemerni. Kako se drugačije može opisati njihov odnos prema činjenici da je Irak bombardovan na bazi lažnih dokaza o postojanju oružja za masovno uništenje opasnog po Ameriku i njene saveznike, a pošto je zemlja razvaljena, zapadnim medijima je dato da , kao, ekskluzivno otkriju kako je sve bila laž. Sad ćete po svim objektivnim zapadnim medijima pročitati da je operacija u Iraku vođena loše, a da je operacija u Libiji doživela fijasko, a iz toga , kao, proističe zaključak da operacija u Siriji treba da bude popravni ispit! A Irak i Libija više ne postoje.

Muka mi je od onih koji kao argument na svaki zapadnu nepodopštinu ponavljaju kao krunski dokaz da je Evropa najbolje mesto za život. Jeste. Ali zato je pola Sirije, koja je takođe bila dobro mesto za život, sada na putu. To je cena dobrog zapadnog života.