Želim istinske promene u društvu i zato ne sedim skrštenih ruku: Lični stav Aleksandre Bulatović

Zato protestujem, kao predstavnica neformalne građanske inicijative TRN iz Gornjeg Milanovca, protiv svega što ugrožava prostornu pravdu i naš ekosistem.

Zato komentarišem, kao teoretičarka društvene kontrole, događaje i aktere u procesima oblikovanja javnih politika koje jasno govore da mi živimo u prividu organizovanog društva i kriminalizovanoj državi i objašnjavam da je primena tranzicione pravde put za izlazak iz naše košmarne stvarnosti u kojoj je pravda zapuštena, narušena i sistemski zapostavljena.

Zato sam govorila na 10. protestu protiv nasilja u Valjevu, koji je organizovao Valjevski pokret otpora.

Moj cilj je da živimo u pristojnom i pravednijem društvu i u zdravom životnom okruženju. U takvom društvu najdragocenija su deca.

Ali mi živimo u društvu u kome je prošlo skoro četiri meseca od tragičnih ubistava u Mladenovcu i školi „Vladislav Ribnikar“ tokom kojih se ispoljila neverovatna količina neznanja i neodgovornosti na svim nivoima navodnog upravljanja tom krizom.

Sve odgovorne za to bi trebalo procesuirati: disciplinski, profesionalno, pravno. Kako u kom slučaju. I to je to. Ne postoji drugo rešenje, to zahtevaju naša osnovna moralna osećanja.

Naše moralne emocije nas čine svesnim ekologije vrednosti, a unutar nje je jedino moguće da artikulišemo svoje identitete.

Moj vrednosni identitet čini pravda za našu mrtvu i živu decu, odustajanje od planova za rudarenje litijuma, bezopasan vazduh, odsustvo prekomerne buke, ali i sprečavanje zloupotrebe javnih resursa, sukoba interesa i svake vrste korupcije.

Kao što nam je neophodna pravda da je „mažemo na hleb“, da zaspivamo i budimo se s njom, tako nam je neophodna i zaštita životne sredine, jer je ona investicija u našu budućnost, a naša budućnost su naša zdrava deca.

Zdravo životno okruženje prosto nema alternativu. Mi svi, i u Gornjem Milanovcu i u Valjevu i svuda, moramo da damo doprinos kako bi životna sredina bila po meri čoveka i to je suština prava na zdravu životnu sredinu.

Nema razvoja ni tranzicije ako važne odluke koje se tiču svih ne uvažavaju interese svih članova zajednice.

Ne može da se ispušta voda sa hemikalijama u reku Despotovicu u Gornjem Milanovcu, niti može da se ispušta voda sa teškim metalima u reku Kolubaru u Valjevu.

Ne može da se kopa litijum ni u Pranjanima niti u Lukavcu. Ne može da se potopi Šalitrena pećina u Brežđu, niti može da se pravi akumulacija Kamenica 2 u Tometinom polju!

Ne mogu ni Valjevo ni Milanovac da budu deponije buke i đubreta svake vrste.

Ne može nečiji kum nekažnjeno da divlja autom po ulicama, a da strada policajac koji poštuje svoju obavezu da bude primarno odgovoran građanima!

Ne može majorka policije Katarina Petrović da strada u Valjevu od kriminalne grupe koja je sistemski korumpirala institucije.

Jer, u zagađenom društvu, institucije i pravosuđe su kriminalizovani, hapse se novinari i osuđuju na zatvorske kazne, drže neosnovano u pritvoru, a puštaju se mafijaši i ubice, zastrašuju se pristojni građani, donose se nezakonite presude i postupa se na osnovu telefonskih i drugih naloga.

U takvoj situaciji društvene promene zahtevaju tranzicionu pravdu, da se svi ti kriminalizovani nosioci javnih funkcija i upošljenici procesuiraju po tranzicionim principima.

A to znači da se smatraju odgovornima zbog činjenice da su učestvovali u jednom kriminalnom, mafijaškom sistemu korupcije i zloupotrebe.

Dakle, tranziciona pravda se ne bavi primarno političarima, njen fokus nije na prirodi nekog političkog režima.

Naprotiv, tranziciona pravda se bavi onim sitnim šrafovima i šrafčićima u sistemu zbog kojih je društvo sistemski korumpirano.

Tako je u Rumuniji, posle vladavine Čaušeskua, uhapšeno nekoliko desetina hiljada ljudi na osnovu toga što su učestvovali u kriminalizovanom sistemu pravosuđa, represije i javne uprave.

Oni, ti ljudi ispod političkog nivoa, oni su uzrok sistemske korupcije.

Oni čine da je korupcija nepodnošljiva. Zato nam je potrebna tranziciona pravda u kojoj se sprovodi masovno zatvaranje pripadnika kriminalizovanih i korumpiranih struktura.

Ako mi jasno vidimo i osećamo, ako nam dah i sluh nisu zatrovani, i duh će nam biti zdrav kao i naš društveni ambijent. Kada je društveni ambijent nezagađen, kriminal nije sistemski već predstavlja incident i u društvu ima pravde.

Ne zaboravimo da nada nije osećanje nego naše aktivno delovanje zarad budućnosti koju želimo.

U Valjevu ima nade, jer tamo su Valjevski pokret otpora i majorka policije Katarina Petrović. Ali ja sam sigurna da ima nade za pravdu i bolji život i u Gornjem Milanovcu.

(izgovoreno 17. avgusta u Valjevu)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.