Želje „trgovca smrću“

 Osim toga, taj ružni nadimak inspirisao ga je da sve svoje bogatstvo zavešta i tačno odredi kako ga upotrebiti. Kada je pisao testament, u njemu je dao instrukcije o nagradama namenjenih onima koji su doneli „najveću dobrobit čovečanstvu“. Nobelove nagrade su godinama najprestižnije, jer imaju moć uzdizanja briljantnih, ali malo poznatih naučnika do olimpijskih visina i garantuju im globalnu slavu. Ipak, poslednjih godina, u nauci se sve više govori o nedostatku sklada današnjih naučnih dostignuća, dobitnika nagrada i Nobelovih plemenitih namera zasnovanih na viđenju nauke u 19. veku. U toku prošlog, 20. veka, napredak u bazičnim naukama transformisao je naše živote, naš svet i razumevanje tog sveta.

Medalje za osnovne nauke poput hemije, fizike i „fiziologije ili medicine“, još uvek verno izražavaju želje „trgovca smrću“ i njegovu životnu filozofiju. Međutim, mnoga nova naučna polja, i to ogromna, ostala su zanemarena. Jedinu promenu u redovima naučnika koji čekaju Nobelovu nagradu tokom poslednjih 108 godina, napravila je Švedska banka 1968. godine, kada je finansirala uvođenje nagrade za ekonomiju koja i nije nešto što donosi najveću sreću čovečanstvu.

Pitanje o promenama u sistemu Nobelovih nagrada nedavno je grupi od deset trenutno najznačajnijih svetskih naučnika postavio američki časopis NewScientist, koji prati naučna kretanja u svetu. Svi naučnici odgovorili su bez oklevanja: da, promene su neophodne. Posle nekoliko meseci debate, odlučili su da pozovu kompletnu svetsku zajednicu na dizanje glasa kako bi se uvođenjem dve nove Nobelove nagrade proširila naučna polja relevantna za razmatranje u Nobelovom komitetu. To bi, pre svega, bili doprinosi narodnom zdravlju i zaštiti životne sredine. Pored toga, većina vodećih naučnika smatra da se postojeća Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu mora rekonfigurisati kako bi se priznala dostignuća u ukupnoj nauci o životu – od ekologije do molekularne biologije.

U pismu Nobelovoj fondaciji, publikovanom na NewScientist.som 30. septembra, grupa od deset naučnika sugerisala je Fondaciji reformu već postojeće nagrade za medicinu, jer misle da je potrebno nagrađivati pronalaske koji rešavaju savremene izazove kao što su HIV/ SIDA, ali i očuvanje svih biljnih i životinjskih vrsta na zemlji. Jedan od problema je i Nobelova nagrada za mir, za koju se misli da ponekad veoma podseća na političku nagradu.

Ima mnogo modernih naučnih polja koja nisu u vidnom polju Nobelovog komiteta. Na primer, ogromni uspesi neuronauke, razmatrani su i nagrađeni u Nobelovom komitetu svega dva puta u poslednjih 30 godina, iako je razumevanje funkcije mozga nešto što je najvažnije u nauci. Da je Čarls Darvin danas živ, a umro je 19 godina pre nego što je dodeljena prva Nobelova nagrada, on ne bi mogao dobiti nagradu jer se njegovo delo ne bi kvalifikovalo, budući da nije bilo ni hemija, ni fizika, a još manje medicina.

Što se tiče predloga desetorice naučnika, vrlo je verovatno da neće poljuljati ubeđenja ljudi iz Nobelove fondacije. Fondacija se vrlo dobro štiti od spoljašnjeg uticaja, želeći da sačuva reputaciju nagrade. Naravno, bilo bi vrlo skupo ustanoviti nove nagrade, jer novca nema previše, ali postoji više filantropskih organizacija koje su voljne da daju finansijska sredstva, kako bi se ustanovile još dve Nobelove nagrade od kojih svaka vredi 1,4 miliona dolara.

Uprkos svemu, mnogi važni ljudi iz nauke misle da bi bilo najbolje Nobelovu fondaciju ostaviti na miru, jer nagrada je tako moćan brend da Fondacija ne želi bilo kakvu raspravu.

Naravno da postoje druge važne nagrade za nauku, ali nijedna nije ni blizu nivoa prestiža koji ima Nobelova nagrada, ne samo zbog 1,4 miliona dolara.

Integralni tekst otvorenog pisma Nobelovom komitetu koje je uputilo deset poznatih naučnika sa još poznatijih univerziteta i fondacija može se pročitati na www. newscientist.com/article/dn17863.