Jozef Brojer, duhovni otac Sigmunda Frojda i poznati psihoanalitičar, otkrio je da se neuroze u pravilu razvijaju iz nesvesnog te da se mogu izlečiti ukoliko uzroci neuroza postanu deo našeg svesnog.
U svom radu Brojer je često koristio hipnozu, s obzirom da su različiti nivoi svesti važni u ispoljavanju nesvesnog i konverziji u svesno. No, da se manemo složenog koncepta psihoanalize i pojednostavimo priču: Brojer je smatrao da je hipnoza korisna i da leči. Pa da vidimo šta rade nastavljači i tumači njegovog velikog dela…
Na njihovom je čelu danas nesumnjivo Željko Mitrović, tvorac koncepta kolektivne hipnoze. Nije njemu cilj kao Karl Gustavu Jungu da otkrije kolektivno nesvesno. Briga njega za rezultate hipnoze, ima mnogo prozaičniji cilj: jednostavno želi da hipnoza traje. U cilju hipnoze naravno koristi ružičaste metode velike, da ne kažem nacionalne snage. Da li je slučajno što je jedna televizija oslonjena na udarnički rad Mace Diskrecije i Stanije dobila nacionalnu frekvenciju, i što će je Aleksandar Vučić braniti do zadnjeg piksela i Sarape? Naravno ne. Shvata Vučić značaj Ružičastog u indukciji kolektivne hipnoze, tako potrebne da bi se održao na vlasti. Tako Željko neprestano trijumfalno objavljuje da će porast BDP-a i naše ekonomije ove godine biti čak neverovatna 4%, namerno prećutkujući da su već u prošloj godini otprilike toliko „porasle“ ekonomije Crne Gore, Albanije ili Bugarske, dok je rast rumunske privrede, prema procenama Svetske banke bio čak 5.7%! Zahvaljujući tako rigoroznoj hipnozi naš narod i dalje veruje više ekranu nego svom tanjiru. U svojoj hipnozi Željko je Mitrović poprilično bezobziran i beskrupulozan. Veruje u svoj instinkt i poznavanje srpske prirode, koja je bazično oslonjena na zaborav. Ko se, na primer, seća toga da je kolektivnu hipnozu radio onomad i za drugog velikana srpske psihoanalize – Miru Marković? Kako shvata da se ovde vlada po istoj matrici kolektivnog nesvesnog, Željko smatra da će njegova brutalnost, kada dođe vreme, biti zaboravljena, te da će neki novi Vrhovni biti malo gadljiv i ponovo „kupiti“ njegovu psihoanalitičnu TV radionicu.
„Light“ varijanta Željka Mitrovića zove se Milomir Marić. Kao da je izašao iz poznate bečke škole psihoanalize – nedostaju mu samo brada i lula. NJegova je hipnoza žovijalna: pita i odgovara umesto uvek jednih te istih gostiju (uzgred, zanima me zašto ljudi poput Gradiše Katića uopšte odlaze sa ove televizije, kada im se više isplati da odremaju u nekom kutku do narednog Jutarnjeg programa)? I zbog čega mi pade na pamet otoman i za Nebojšu Krstića? Da se „Vlasi ne dosete“ ova TV radionica pozove i nekoga ko ne deli svetonazore neponovljivog Aleksandra, da njihova hipnoza bude dublja i uverljivija. Kada će na primer beli mag psihoanalize, Marić Milomir, objaviti vest da je na najnovijoj „Duing biznis listi“ Svetske banke Srbija pala za pet mesta, uprkos svim reformističkim uspesima našeg Neponovljivog? Naravno nikada, a možda ni tada – hipnoza jednostavno mora da traje i ne sme se prekidati banalnostima iz realnog života.
Realan život nije dobrodošao ni na nacionalnoj RTS televiziji, koju mi iz provincije srećom i dalje smatramo beogradskom (živo nas zanimaju dostignuća „Beogradske hronike“ i aktuelne „Ane O“ – Gorana Vesića). Da budem konkretan: Bujošević Dragan je samo „light“ varijanta Marić Milomira. Neguje jednu posebnu vrstu dekadentne hipnoze koja valja da da legitimitet onoj nehumanoj i potpunoj Mitrović Željka. Kada će „javni servis“ objaviti koju o protestima koji se dešavaju ispred njihovih vrata? Pa onda kada zaista postanu javni a ne servis vladajućeg Hipnotizera. Hipnoza RTS je i najopasnije: pustiš neki glas Boška Obradovića na primer, tek da ljudi pomisle da je moguće pobeći iz nesvesnog, a onda daš udarni termin Aleksandar da priča o opoziciji koji se nikada neće pojaviti na ovoj radionici, niti sa jednim jedinim decibelom!? Pošteno, što bi rekao Dragan J. Vučićević, za koga nikada niste sigurni da li je psihoterapeut ili korisnik hipnoze.
Pričati o psihoanalizi a ne pomenuti Alfreda Adlera, bio bi greh. Ovaj genije individualne psihijatrije smatrao je da se ljudi rađaju sa osećajem inferiornosti, te da je čoveku imanentna želja da pobedi svoju inferiornost time što će steći natprirodne moći i dokazati svoju superiornosti. Da li neki lik iz vladajuće strukture može biti model za ovu ničeovsku elaboraciju podsvesne želje da se poseduje najveća moguća moć? I da na kraju podsetim još i na učenje Eriha Froma o sadističkom i mazohističkom tipu ličnosti. Mogli su se razići Adler i Frojd, ali Vučić i Vesić nikako!
Da li kolektivna hipnoza može zaista izlečiti nacionalnu histeriju? Samo onda kada postanemo svesni uzroka naše histerije, tvrdili su klasici psihoanalize. Stoga prvi zadatak nejake opozicije zaista mora biti prekidanje ove kolektivne hipnoze koje nam onemogućava put u svesno.
Neka se nastave protesti ispred zgrade RTS-a za naše kolektivno dobro.
„Možda su simptomi nosioci poruka sa značenjem i nestaće jedino kada se njihova poruka shvati“, Rekao je Irvin Jalom u „Kad je Niče plakao“.
Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
