Zemlja bez fajronta

Uključujući i sam vrh, pa se često može čuti od zvaničnika – na vlasti ili u opoziciji, jer oni svemu daju ton ne silazeći s javne scene ni za trenutak, a o svemu znaju sve – kako su iz belog sveta „POHVALILI naš program“, politiku, napredak, zakone (nije bitno koje i kakve).

U drugim zemljama, zapravo u pristojnom svetu, obično se kaže da je „dobijena podrška“ ili „ izraženo pozitivno mišljenje“ i tome slično. Ne samo zato što je svako preterivanje odraz odsustva mere nego i što se ne želi biti pomalo inferioran. Utoliko je čudnije što se ovadašnji političari „hvale pohvalama“ u ovoj izuzetnoj zemlji, da se ne pominje i – nebeskoj.

Skepticizam je ipak bez rizika dozvoljen samo kao – evroskepticizam. Čak i ovih dana kad iz EU stižu vesti da jeste velika nezaposlenost i kriza, ali zato cene padaju, pa se čak boje deflacije, stanja u kojem nema zarade i para da se investira u nove poslove i sve onda opet – stane. Možda je zato i dobra ovakva reakcija, jer ovde deflacija uopšte ne preti, cene skaču pa će biti para za buduća ulaganja (za razliku od onih u EU). U tu sliku se nekako uklapala i navodna namera o smeni ministarke finansija D. Dragutinović, pošto je najavila da bi se mogli uvesti neki dodatni porezi, i to tako da bi bogatiji poneli veći teret. Stvar je odmah demantovao premijer iako je teško poverovati da je ministrarka rekla javno nešto o čemu se u Vladi nije raspravljalo. Ostaje sumnja kako to da nije znala da premijer i ostali i bez tog poreza imaju dovoljno novca za sve što je potrebno?

I još dalje, a za razliku od EU gde smena preti nemačkoj ministarki što je službenim kolima otišla na odmor, ovde slična sudbina izgleda čeka ministarku što je prerano otkrila neke rasprave, razmišljanja i nedovršene Vladine namere. To je neuporedivno strašniji greh od onog u Nemačkoj ili od onog što je uradila (sad je to već zaboravljeno) ovdašnja ministarka pravde kad je za „dopunsk rad“ u izbornoj komisiji stavila milione u džep, a posle opomene ih vratila. Nije znala da je sukob interesa, pa je neznanje pomoglo da ostane na mestu.

Evroskepticizam na poseban način je izražen povodom mogućnosti da građani Srbije putuju po šengenskom prostoru Evrope bez viza. Nije protiv toga, a navodno zbog Kosova, samo bivši premijer Koštunica koji se aktivno meša u sve, uključujući i u politiku susednih zemalja. Reč je o mnoštvu glasova, čak i u Skupštini u stilu – šta su nam potrebni bezvizni režimi kad se odavde ne putuje, nema se para i sve je tamo skupo (za razliku od domovine). I tu baš kao da nikog ne zbunjuje otkud toliki redovi u potragama za vizama pred stranim ambasadama ovde po Beogradu kad se, kažu, odavde ne putuje. A što se tiče cene putovanja, jeste da nisu male, sve dok se ovdašnje železnice ne upristoje i ponude razne povlastice domaćoj mladeži, ali i dok vlast konačno ne odobri stranim aviokompanijama čije su karte deset i sto puta jeftinije od domaćeg nacionalnog, dragog, prevoznika. Sada ovdašnja deca kad dođu nekako do viza odu do Slovenije, pa odande jeftinim avio-putevima po Evropi. Muka je samo što su te karte često rasprodate, a ovde sada nikad ne znaju da li će vize dobiti uprkus stalnoj „pohvali Srbiji“ na dobrom putu.

Najnovija euforija, kad skepticizam nije nikako dozvoljen, jeste saznanje da su stranci oduševljeni provodom u Beogradu. Žurkama, klubovima, igrom na rekama po splavovima do mile volje i dokle ko hoće. Za razliku od njihovih dosadno uređenih zemalja gde se piće ne prodaje maloletnima, a nema ni svirke i buke pod prozorima kad radni narod spava. Možda je to dobro za turizam. Navodno je povećan za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, ne kaže se sa Univerzijadom, Exitom i drugim dobro organizovanim događajima? Pašće valjda i neka dobra iako svi pišu da je sve jeftino (njima stancima jeste!). Možda će posle mnogo godina ti što dolaze da ovde piju i lumpuju otkriti još ponešto drugo, vrednije i lepše?

Ipak, zasad, sa skepskom ili bez nje, ostaje samo pitanje: da li je zaista lep imidž zemlje bez – fajronta?