Zemljo moja?

Svi su po društvenim mrežama suze ronili i plakali za zemljom koje više nema, koju su nekakvi, jelte, volšebni dušmani uništili i razorili. Plakale su većinski generacije koje su se rodile i mahom rasle u Titovoj SFRJ, te im je ostalo, kakvo-takvo, sećanje da je tadašnja država bila u odnosu na ovu danas splačinu – rajska.

Međutim, šta ćemo sa generacijama rođenim krajem osamdesetih i tokom devedesetih? Kakvo ćemo mi sećanje na bilo šta da imamo? Za čime ćemo mi plakati za jedno tridesetak godina, kada se bude snimala neka nova „Porodica“ po Vučićevom jevanđelju.

Hoćemo li plakati za time da smo ceo život proveli u stegnutosti da će sutra krenuti rat? Hoćemo li plakati za time da smo imali pasoš koji jedva i da smo mogli da iskoristimo? Hoćemo li plakati za zemljom koja je bila na ivici konstantne izolacije? Ili ćemo plakati za time što smo celu mladost proveli u ispraćanju naših prijatelja koji su otišli u beli svet da potraže sreću?

Hoćemo li plakati za zemljom u kojoj su ljudi igrali kolo, dok su ljudi u bolnicama umirali? Ili ćemo plakati za antivakserskom slobodom mišljenja? Ili u onoj u kojoj su predsednik države kaže da neće biti dovoljno groblja gde da se sahrane ljudi? Ili ćemo plakati za onom gde predsednik u lajv prenosu prikazuje slike leševa? Ili ćemo tugovati za onom u kojoj smo pak palili ambasade? Za onom koja je krila ratne zlotvore i huškače? Ili onom u kojoj je ubijen premijer?

Hoćemo li plakati za zemljom koja nam je godinama forsirala politiku krvi i tla? Koja nam je uterivala ćirilicu, Kosovo i pravoslavlje kao sveto trojstvo? Hoćemo li plakati za svim onim potonulim generacijama zahvaćenim u nacionalističkoj oluji, koje su se izgubile negde na putu? Hoćemo li plakati za vremenom kada su naši roditelji gubili poslove?

Hoćemo li plakati za danima kada zbog života na površini vode morali smo da zapadamo u dugove i kredite? Hoćemo li plakati za zemljom u kojoj smo non-stop radili, a dana radnog staža nismo imali? Za kojom ćemo to zemljom mi plakati?

Hoćemo li plakati za onom zemljom u kojoj defiluju ratni zločinci, lopovi i krimosi? Hoćemo li plakati za zemljom u kojoj dobijaš brašno i zejtin ulje za svoj glasački listić? Ili hiljadu dinara? U kojoj je partijska knjižica bila zeleno svetlo za dobitak posla?

Hoćemo li plakati, dragi moji, za zemljom koja je hapsila, proterivala i ubijala svoje građane? Za onom u kojoj je u svaku poru društva zašla korupcija? Koja je slala izvršitelje ljudima koji ne znaju kako će da prežive sledeći dan? Koja je iščekivala priliku da mladost vrati u krvoprolića?  Koja je linčovala svakog ko drugačije misli? Kojoj je bilo važnije carstvo nebesko nego ovo zemaljsko? U kojoj je Crkva bila bog i batina? Koja je uložila sve da se sa novim generacijama u susednim zemljama zamrzimo do srži? Koja je ugasila svaku nadu da će ovde ikada biti bolje?

Za kojom ćemo mi zemljom našom sutradan plakati? Kažite nam. Molim vas.

Autor je novinar