Ženama ne cvetaju ruže

Žene u Srbiji provedu dva puta duže u plaćenom i neplaćenom radu, dok imaju manje plate od muškaraca. Na poslu su im neretko ugrožena radna prava: od diskriminacije pri zapošljavanju, do izazova da zadrže radno mesto zbog trudnoće. Odskoro je i pravo žene na samostalno odlučivanje o rađanju dovedeno u pitanje pokušajem uvođenja Saveta za borbu protiv abortusa. Na sve to, u proseku svaka treća žena svakodnevno trpi neki oblik nasilja od strane muškaraca.

Na ove tvrdnje nadležni bi verovatno imali puno kontraargumenata jer, istini za volju na papiru nismo loši – nedavno je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji u značajnoj meri uređuje postupanje državnih organa u slučajevima nasilja i donosi nove mere zaštite, poput privremenog udaljavanja nasilnika iz kuće i zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja.

I dok željno čekamo primenu ovog Zakona, zakazanu za 1. jun, hajde da se osvrnemo na to kako to zaista izgleda u praksi. Uzmimo za primer aktuelni slučaj Marije Mali i nama dobro poznatog nasilnika Siniše Malog. O pojedinostima slučaja znamo iz ispovesti Marije Mali, a pravosudni epilog jeste odbačena krivična prijava za fizičko nasilje i nedavno doneta konačna odluka suda o dodeli starateljstva nad troje dece Siniši Malom, uprkos mišljenju Centra za socijalni rad da deca treba da budu s majkom. Kako se tačno ocu koji je očigledno pored fizičkog vršio i psihološko nasilje pretnjama, ucenjivanjem i prinudom dodeljuje starateljstvo, sem ako ne zloupotrebljava svoju funkciju i političku moć? Ili kako je sam navodno rekao – „sudija je moja“.

A kad smo već kod zloupotrebe, o tome je imala šta da kaže i Direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, ukazujući na zloupotrebu porodičnih konflikata u političke svrhe. Paunović se naime zabrinula „koliko je funkcionalan roditelj koji u ovoj meri decu eksponira javnosti“, zanemarivši činjenicu da je Marija Mali pre toga iscrpela sve ostale mogućnosti te se obratila medijima. Nakon što je ova mizogina i očigledno poltronska izjava naišla na osudu ženskih organizacija i dela javnosti, Direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava nas je opet iznenadila izjavom da ona odgovara Vladi i Vučiću. A ko onda odgovara majkama i ženama koje su svakodnevno izložene nekoj vrsti nasilja?

Ako osoba na funkciji na kojoj bi bespogovorno trebalo da štiti ljudska prava, koja je pri tom i žena, daje ovakve izjave, jasno je zašto nam osmomartovski karanfil vene dok patrijarhat cveta.

Obzirom da država ovako postupa u slučaju višeg profila gde je žrtva obrazovana, situirana i u poziciji da može da zahteva svoja prava čemu onda tek da se nadaju siromašne, stare žene, Romkinje i žene u ruralnim područjima?