Žene ćutati neće!

Bar one koje nisu bile religiozne. One sa liberalnim stavovima.

Za njih nisu postojala ova, ne stroga, nego ultra stroga pravila oblačenja (i to zakonom uobličena) – da se cele pokrivaju plaštom ili velom, te da nose skromnu odeću. Hidžab je nosila ona koja je to želela, koja je u to verovala.

Niko vas nije mogao da pritvori jer nosite mini-suknju. Niste mogli da zavšite u komi jer vas je policija toliko prebila jer ste navodno hidžab pogrešno nosili.

Niste mogli da budete ubijeni zbog toga.

Radili su noćni klubovi, barovi, ljudi su se provodili.

Žene su bile na javnim funkcijama.

Jeste da je Iran i tada bio veoma i duboko konzervativan, ali Iranke, koje su bile liberalnije, tada su imale pravo izbora, sada to pravo nemaju.

Problemi koji su postojali u Iranu tokom vladavine Pahlavi doveli su do revolucije 1979. u kojoj su učestvovale i žene.

Posle revolucije, veo je ponovo postao obavezan.

Od te 1979. nije bilo toliko velikih i žestokih protesta u Iranu.

Onda je došao 17. septembar 2022. i sve se promenilo. Pojavio se bunt žena, verovatno ćerki, unuka, sestričina… onih žena koje su pre Islamske revolucije bile liberalne i nosile odeću kakvu su želele.

Zašto 17. septembra? Jer je tada sahranjena Mahsa Amini, dvadesetdvogodišnja devojka, koju je “policija za moral” uhapsila jer navodno nije nosila hidžab kako nalažu propisi. Zbog njihove brutalnosti pala je u komu, da bi tri dana nakon toga preminula.

Iranke više nisu mogle da trpe. Mahsina smrt bila je kap koja je prelila čašu. Izašle su na ulice, pale hidžabe, seku kosu…

Počelo je kao protest žena, ali im se u međuvremenu pridružuju svi koji su na ovaj ili onaj način ugnjetavani u iranskom režimu.

Državne službe ubijaju, hapse, maltretiraju demonstrantkinje i demontrante. Vlast gasi internet, optužuje Zapad za nerede…

Da li su ovo protesti ili će ili su već prerasli u revoluciju, ostaje nam da vidimo.

Svaki režim treba da zna da ne može da oduzima ženama prava misleći da se neće pobuniti.

Muškarci (jer su u većini slučajeva oni ti koji ženama zabranjuju da žive slobodno) moraju da znaju da su se žene jednom izborile za svoja prava – krvlju i znoju – i da će to opet uraditi.

Žene ćutati i trpeti neće i to nam itekako pokazuju hrabre Iranke.

“Žena, život, sloboda!”

“Žena, život, sloboda!“

“Žena, život, sloboda!”