Nikola Krstić Foto: privatna arhivaNaravno da se u ovoj zemlji ne sme ništa reći što ne ide niz dlaku manijačkom diskursu srbijanskog ludila. Svakako da svi oni koji hoće da izraze svoje mišljenje koje se, šta ćeš, ne slaže sa velikosrpskim mainstream vodama moraju da budu etiketirani kao „izdajnici našeg napaćenog naroda“.
Odavno je ovde zabranjeno, ma da se spomene nešto što će, jelte, uzdrmati bedeme nacionalističkog pakla koji se učaurio u ovom tridesetogodišnjem paklu, koji svakog dana i svake noći reže, testeriše, raskomadava i dekonstruiše na razum i dušu ljudskosti na sastavne delove.
Upravo zbog te nemogućnosti da daš svoje skromno mišljenje o nečemu što se kosi sa svim konvencionalnim, šturim, arhaičnim, patrijarhalnim i klerikalnim strogo kontrolisanim pravilima ovog dubokog društva u Srbiji se proglašava jeretičkim ponašanjem, zbog čega mnogi postaju „izdajnici sopstvenog naroda“.
I upravo je to ono što ovu zemlju guta poput Scile i Haridbe. Što nekontrolisana rulja nedopečenih grozota prekida predstavu u Kolarcu, praveći od sebe retrogradne protuve dostojne pećinskih manira.
Što Snežana Čongradin, bog te mazo, u Šešeljevom univerzumu ne sme da napiše da živi u državi koja je izvršila genocid u Srebrenici, a da je ovaj ne gazi džipom.
Što hrabre žene ustanu protiv onog Ćirjakovića – koji, po svemu sudeći, neće prestati svoj ljigavi progon njih istih – a da se deo javnosti na obruši i na njih kako lažu, preuveličavaju i od sebe prave žrtvu.
Što Minja Miletić, iju, ne sme da postavi pitanje Sergeju Trifunoviću, a da se on pahuljica, bogo moj, ne pronađe prozvanim da je „došao na roštiljanje“, pa se posle toga u rističevićevskom maniru na najogavniji način, kada mu je bio povređen muški ego, usprotivi svim najgnusnijim snagama.
Kada je snažna Sofija Todorović drečala do neba da horde borčanskih hilbilja i redneka defiluju kroz to naselje, pozivajući na linč albanskog pekara.
Sve one, i Snežana, i Sofija, i Minja, i Jovana, i Isidora, i Dubravka, i Adrijana, i Jelena i sve ostale žene koje se svakog dana, iz dan u dan, krvoločne bore protiv svih ovih volšebnih sila bezumnih akrepa i mračnih karakondžula, dajući u ovoj zoni sumraka sićušne, ali dragocene treptaje nade, da će jednog dana, kako-tako, pobediti ovu kanibalistički-izopačenu i psihotično-frankenštajnsku Srbiju.
Autor je novinar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
