Žene u policiji su neravnopravne

Prvo, zastupljenost žena u policiji je mnogo manja u odnosu na ukupan broj žena u Srbiji. Poslednji podaci pokazuju da u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima ukupno 22,7 odsto žena koje obavljaju policijske i administrativne poslove. Ne samo da je žena u policiji manje, nego ih nametnuti obrasci ponašanja ograničavaju u izboru posla, napredovanju i stavljaju ih u neravnopravan položaj sa muškarcima. Od ukupnog broja zaposlenih, samo 9,8 odsto žena radi na operativnim i poslovima uniformisane policije. U kategoriji uniformisanih ovlašćenih službenih lica policije opšte nadležnostitakođe ima ukupno 10 odsto žena. Žene se nalaze najviše na administrativnim poslovima ili logističkim poslovima koji su niže vrednovani.

Kada su specijalne jedinice u pitanju, žene su uglavnom raspoređene na poslovima analitike psihološke zaštite, vođenja evidencije ili na nekim drugim logističkim poslovima. U MUP-u je samo 2,4 odsto žena sa visokom stručnom spremom u statusu ovlašćenih službenih lica, koji su i najplaćeniji. Doduše, broj žena na rukovodećim mestima se povećao u odnosu na prethodne godine i sada iznosi 14,5 odsto, ali još vek ne odgovara ukupnoj zastupljenost žena među zaposlenima u MUP. Kada je u pitanju procenat žena na rukovodećim pozicijama na operativnim linijama rada, on je zanemarljiv jer je samo dva odsto žena među komandirima policijskih ispostava ili na pozicijama zamenika.

Iako je ženama formalno data mogućnost da se školuju za policijski poziv i obavljaju ovu vrstu posla, njima je još uvek teško da budu ravnopravne sa svojim kolegama policajcima jer u policiji postoji jasna podela na tzv. muške i ženske poslove. Tako muškarci uglavnom obavljaju dužnosti koje su u vezi sa visokim nivoom fizičke i psihičke izdržljivosti, kao i sa primenom sredstava prinude i radom u specijalnim jedinicama. Sa druge strane, ženama se dodeljuju pravni, finansijski i administrativni poslovi. Žene se smatraju za pedantnije i urednije i za njih važi shvatanje da su dobri pregovarači kao i da umeju mnogo bolje od muškaraca da rade sa decom.

Prema podacima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, još uvek postoji uverenje dažene u policiji nisu u stanju da se fizički i emotivno suoče sa zahtevima posla na terenu pa imdodeljuju poslove koji ne zahtevaju policijska ovlašćenja. Pored toga, žene u policiji se suočavaju sa konkretnim problemima kao što su nemogućnost usklađivanja privatnog i poslovnog života što direktno otežava mogućnost da obavljaju operativneposlove. Žene u policiji su suočene sa rizikom od rodno zasnovane diskriminacije koja je najvidljivija u formi verbalnih komentara na njihov izgled i radne sposobnosti.

Kako bi se rešili ovi problemi, potrebno je promovisati policijski poziv kao pristupačan i atraktivan podjednako za žene i muškarce jer jedino tako mogu da se razbiju predrasude i stereotipi o tome da žene nisu u stanju da ispune zahteve ovog posla. Potrebno je specifičnim metodama promovisati i regrutovati žene u sistem policijskog školstva. Na taj način bi zainteresovane devojke mogle da dobiju neophodne informacije o policijskom poslu kao i uvid u njegove zahteve. Neophodno je na sistemski način privući veći broj žena u MUP a posebno osmisliti metode na osnovu kojih bi se povećalo učešće na operativnim linijama rada. Potrebno je da MUP promoviše uspešne žene u policiji i da se na sistemski način usmeri ka rešavanju prepreka sa kojima se žene suočavaju tokom radnog veka. Uzimajući u obzir najavljene reforme u sistemu upravljanja ljudskim resursima, MUP ima šansu da ozbiljno pozabavi pitanjima prava žena u svojim redovima i i omogući promovisanje rodne ravnopravnosti i jednakih šansi za žene.

*Autorka je istraživačica Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku