Žene u tranziciji

Takođe, pojedine izjave u javnosti o ulozi žena u Srbiji i njihovoj odgovornosti za demografske tokove, ostavljaju utisak da teško osvajani i dostignuti nivo ljudskih prava u ovom momentu ponovo moramo da preispitujemo.

Ekonomska neravnopravnost se najčešće nalazi u korenu svih drugih oblika kršenja prava žena, a predugo čekanje na usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i njegovo prolongiranje ponovnim vraćanjem u proceduru – položaj žena samo čine težim.

Iako je je u zakonskoj regulative u oblasti nasilja u porodici i partnerskim odnosima ostvaren značajan napredak, u Srbiji su i dalje su neki obrasci ponašanja i rodnih uloga ostali nepromenjeni.

Žene su grupacija koju je proces tranzicije dodatno destabilizovao. I dalje je nezaposlenost žena veća nego nezaposlenost muškaraca, one se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla, a diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama.

Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. To je naročito prisutno na selu, gde je polovina radno sposobnih žena formalno nezaposlena, a samo 12 odsto njih su vlasnice imanja.

I globalni podaci govore o tome da se tokovi istorije, gde su žene kroz vekove bile izdržavana i time potlačena lica, teško menjaju. Čak 70 odsto najsiromašnijih ljudi na planeti su žene iako daju 2/3 radna sati čovečanstva! Ipak one zarađuju tek desetinu svetskog prihoda i poseduju jedan odsto svetske imovine! Ekonomski analitičari smatraju da će ženama širom sveta biti potrebno više od dva veka da dostignu ravnopravnost na radnom mestu!

Istraživanja u Srbiji su pokazala da se ekonomsko nasilje ispoljava kroz partnerovu kontrolu troškova, ograničeno ili nikakvo raspolaganje novcem, ekonomsko iskorišćavanje, ograničeno ili nikakvo učestvovanje u donošenju odluka o finansijama.

Veliki problem je što se ekonomsko nasilje teško percepira čak i od strane žrtve, pa apelujemo na edukaciji profesionalaca i svih relevantnih nosilaca od kojih zavisi preventivno delovanje.

Neophodno je uticati na senzibilizaciju javnosti i podizanje svesti o prepoznavanju i sankcionisanju ekonomskog nasilja, od intimnih zajednica do radnih mesta.

Ekonomska nezavisnost žena jeste važan preduslov bezbednosti i osnaživanja žena na svim drugim poljima, a ravnopravna mogućnost zapošljavanja i jednaka zarada za isti rad, trebalo bi da su elementarna civilizacijska tekovina.

Forum žena Demokratske stranke zato sa razlogom protestuje zbog nemarnog odnosa vlasti, koja odlaže donošenje važnog Zakona u ovoj oblasti, a ostaje uglavnom nema na provokacije onih koji žene tretiraju kao manje vredan deo našega društva.

Nismo sigurne da su svesni posledica svoga nečinjenja i odgovornosti koju time preuzimaju.

Autorka je potpredsednica Foruma žena Demokratske stranke