Zgradu ostavimo onima koji nisu imali tu sreću da iz nje izađu: Autorski tekst majke deteta koje pohađa „Ribnikar“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dosta više sa zloupotrebom masakra u školi! Koliko još ima dokonih majki đaka iz Ribnikara, jel treba svakoj tekst da objavite? Muka mi je od egzibicionističkih potreba nekih roditelja, dok oni koji zaista pate ćute i tuguju kod kuće. Pokažite poštovanje prema poginulima i pustite ih da počivaju na miru.

2. Ovo je najracionalnije što sam pročitala na ovu temu… Svaka čast ženi koja je svesna da joj je samo slučajnost sačuvala dete a ima toliko empatije za ostalu decu… I preživela i onu koja su na nekom boljem mestu koje mi kao društvo ne zaslužujemo! Bravo

3. Mislim, da nismo svesni, jos uvek razmera ,tragedije.
   Bravo za mamu, koja je svesna slucajnosti, i puna saosecanja.

4. Uz duzno postovanje svih koji imaju potrebu da se oglase u javnom prostoru u vezi sa masakrom u Ribnikaru, mislim da je vreme da pustimo tu decu i nastavnike da u miru pronadju svoj put iz nesrece koja ih je zadesila. Cutnja ce biti i postovanje prema zrtvama.

5. Sve jeste. Ali mene interesuje kako dete od 13 godina nema empatije samo i da mu je strasno da uopšte ode u tu zgradu. Sta to gajite, šta to raste? Nije to malo dete. Zašto su vam deca bez milosti i samilosti? Da li su vam deca slika vas?

6. Placem I danas.

7. @Bole…. niko ovde nije dokon i noko ne zloupotrebljava nista!!!!! Sramota za Vas komentar!! I BRUKA!! I vasa i celog sistema!!! A za tekst BRAVO ! Nista ni dodato ni oduzeti: BRAVO .
   Istinito i vrlo potresno

8. UCESTVUJETE U BESTIDNOJ KAMPANJI DA SE ZATVORI JEDNA OBRAZOVNO-VASPITNA USTANOVA

9. Ne razumem kako nekome smeta oglašavanje roditelja. Oni su najpozvaniji da daju svoje mišljenje. A to što neka deca žele da idu na mesto zločina, nije nikakav dokaz njihove monstruoznosti. Ljudi odlaze na groblja, iako im to izaziva tugu. Odlaze na mesta gde su im članovi porodice i prijatelji ubijeni, poginuli u saobraćajnoj nesreći, izvršili samoubistvo… Deca koja su stradala su njihove drugarice i drug. Njihovi možda najbolji prijatelji. Možda njihove simaptije. I čika Dragan, koga su očigledno svi voleli. I naravno da imaju želju da tamo idu, da se međusobno viđaju, i to je sasvim u redu. U redu je i da neka deca ne žele da idu. Svako od njih pronalazi svoje načine da se suoči sa užasom koji su preživeli. Treba da im pomognemo da nauče da žive s tim, da se sa puno saosećanja sećaju svojih drugara, da krenu dalje. Puna podrška za mamu koja se oglasila.

10. Kako je zahtev za memorijalnim centrom za dan prerastao u zahtev za zatvaranjem škole , ljudi se predstavljaju da su roditelji dece iz Ribnikara , a traže zatvaranje i rušenje škole . Ako zahtevate da se zatvori škola onda ne želite da vam dete bude više djak Ribnikara .

11. Tog 03.maja sve je stalo.I nikada , nikada vise biti isto.

12. Osrednji tekst i ništa više.

13. Колико знам, крагујевачка гимназија није ни порушена нити јој је промењена намена, иако су из ње Немци извели на стрељање малолетне ђаке, дечаке старе 15-18 година.

14. I sada će cela škola da zvruji prazna ???

15. Deca u tu školu, nikad više?Bravo i hvala Vam gospođo.A,ove muškarčine molim da pitaju borce sa Košara da li su zaboravili.Sram vas bilo!

16. Raspitaj se malo više Dule.

17. Da li znate koliko roditelja ima u toj školi? Zamislite kada bi svako od nas sada rešio da napiše sastav o užasu koji nas je zadesio? Dosta je više, nekada treba i da se zaćuti znate?

18. Ova majka, iz svog straha, brani detetu da ide u školu, a deluje da bi odlazak u školu devojčici pomogao.

19. Zaista dosta. Prestanite sa ovakvim i sličnim tekstovima. Muka nam je. Muka. I smisla nema. Ne prenaglašavajte traumu, dovoljno je što se tragedija desila.

20. Bože svaki put kada pročitan tekst na temu Ribnikara moje suze su sve jače i jače.
    Mislim da kako vreme prolazi svi sve više shvatamo šta nam se ustvari desilo. Ne mogu da zamislim tek kako je roditeljima koji su izgubili decu tamo

21. Kao prvo dokle ce roditelji vise ispoljavati sta treba raditi sa skolom? Pustas dete da ide nasminkana,osnovna skola…Treba slusati decu,ako mala hoce u skolu pusti je,i treba da ide…ako ti kao majka ne zelis,ispise je i kraj. Deca lakse prodju to,jer zivot ide dalje,ali ne mogu od vas roditelja koji konstantno sirite traumu i paniku

22. Bole, i Vama je potrebno poštovanje i ljubav. Svoje reči treba sačuvati mekima i nežnima, jer ćete ih sutra možda morati pojesti.

23. Strašno je koliko ima opasnih i zlih ljudi, kojima je dosta ovog prenaglašavanja tuge i bola. Kritike i ne razumevanje što o nesreći pišu roditelji, kojima je mnogo teško su bolesne, izopačene i neljudske. Možda je i dobro, da se osvestimo koliko idiota šeta među nama. Da ih prepoznamo i potražimo pomoć za njih.

24. Podrška roditeljima koji su izgubili SVOJE ANDJELE i onima čija su deca traumatizovana.

25. Odlican tekst!

26. Hvala ovoj mami. Razumem njenu poentu.
    Ta zgrada više nije škola.
    Imamo malo dece imaće mesta gde da idu, za toliko se ima.

27. Preživelo se dosta toga za ovih 60 godina. I zemljotresa, i ratova, i bombardovanja, i poplava i još puno toga. Kao pripadnik ove zajednice koja se zove Srbija ovo je, po meni, najgore što se moglo desiti, gore od svega što sam doživeo i preživeo.
    I zato ne treba da se prestane sa pričom, jer nesme da se zaboravi, mora da se obrati pažnja i učini sve što je moguće, tako da nam se ovo nikada više ne ponovi.
    Oni koji misle da treba sa pričom prestati, pitam kako će sutra stati pred roditelja koji nemože da zaboravi, da li bi mogli da ga pogledaju u oči?!

28. Искрен текст и потребан ….никакав Меморијал соба неће помоћи …биће то само свакодневно подсећање на догађај и траума за сваку будућу генерацију….у том објекту више никаква настава не треба да се одвија

29. Najteža stvar roditelja je kada shvati da ne može zaštiti svoje dete. Ono danas dobije svoj život gotovo od rođenja u kojem ti nikako ne učestvuješ! Još je teže kada te izjeda crv da sve nije slučajno, da nije sve samo ludost jednog deteta, već nažalost nešto mnogo gore, a desilo se baš tu, jer da je bilo u nekom manjem mestu ili selu nebi imalo ni 10-ti deo te medijske slike! E sada ostaje ko je izabrao baš tu decu, to je bol i tragedija sa kojom moraju da žive samo ti roditelji!!! Samo oni, za sve ostale to će proći ili je već prošlo!!!