Sretnem jutros komšiju Božu kako natovaren zimskom opremom kreće na put…
– Aha, komšija, znači krenuo si na zimovanje…Kopaonik,
Zlatibor ili Tara…
– Ma jok, krenuo sam za Beograd na posao. Sad su javili na vestima da saobraćaj normalno funkcioniše (a ti znaš šta to znači), da su raščišćene 3/4 ulica prvog prioriteta, 2/5 drugog prioriteta i 1/8 trećeg, što za celo znači da mi treba dva do tri sata da stignem do posla, pa sam se na vreme obezbedio. Za slučaj da gradski prevoz kasni od 120 do 180 minuta, a da me ne bi kao prošli put nasankali, poneo sam ove sanke, dok za slučaj da se poledica zadržala na trotoaru pa se čeka ko će prvi da probije led, imam ove golmanske štitnike za laktove i kolena, kao i kostobran. A poneo sam i kacigu za svaki slučaj, kako ne bih proveravao koliko sam zaista tvrdoglav, kao i dva džaka soli (dele džabe ovi što bi da nam sole pamet). Radi bržeg savladavanja pojedinih deonica poneo sam i skije, dok sam kao obavezni deo zimske opreme stavio lance, pošto su rekli da će svako ko nema lance biti isključen iz saobraćaja. I to sam stavio jedan veći, koji sam dobio od žene za 20 godina braka, kao i jedan manji koji sam dobio od svastike. Takođe od opreme imam i planinarski budak za savladavanje strmih deonica, lopatu i ručnu grtalicu radi pronalaženja i oslobađanja iz snega zavejanog izabranog vozila gradskog prevoznika (i stavljanje istog u funkciju), a poveo sam i ovog mog bernardinca sa bocom ruma, za slučaj da na nekoj stanici naiđemo na zavejane putnike, pa da se ljudi malo zagreju. I to ti pričam, komšo moj… da znaš da su u pravu oni koji tvrde da je danas sve teže… doći do posla…
Autor je satiričar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
