Nagli zimski raspust: Ko će odgovarati za štetu kada se utvrdi neosnovanost naloga Vlade?

I te kako je tema za one koji su u poslovima, i koji nemaju prilike da ih prekinu, kao i za one koje (kako bi trebalo) planiraju svoje obaveze, ali i odmore, i ne samo svoje, već i svojih ukućana.

Slika u komentaru je predlog zaključka Vlade Srbije koji će se razmatrati (čitamo doneti) 20. 12. 2024. dana na predlog Ministarstva prosvete (od 19. 12. 2024. – što bi se reklo pa i same škole rade skraćeno na Sv. Nikolu, ne zbog štrajka nego onoga „pola slavi, pola u posete ide“) a koji će se istom ministarstvu naložiti da, obratiti pažnju: Obezbedi da se zimski raspust… organizuje jednako za sve osnovne i srednje škole na celoj teritoriji Republike Srbije“, ovim zaključkom će se prvo polugodište završiti u ponedeljak 23. 12. i posle „Ćao!“, na ne tri, već četiri nedelje!

Potrebno je još pogledati saopštenje Ministarstva prosvete kojim jedna ovako sjajna ideja da deca širom Srbije imaju prilike da se zajedno igraju, a možda i da uživaju u božićnim praznicima po gregorijanskom kalendaru bez dodatnog pravdanja za đake u školama van teritorije AP Vojvodine, uopšte ne stoji. Ministarstvo se poziva na nešto drugo. Ono što je ponukalo ovaj organ su „okolnosti koje utiču na kvalitet i očuvanje nastavnog procesa, kao i na interes i pravo učenika na obrazovanje“.

Više „lejera“ ima tu spornih – pa možda je najlakše početi od onih najlakših: formalnih.

Pravilnik o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada osnovne škole za školsku 2024/2025. godinu donet na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 i 10/19, 6/20, 129/21 i 92/23). Da, u pitanju je isti Zakon koji je, s pravom, uzburkao javnost jer je zahvaljujući jednom projektu u žižu došlo pitanje obimnog registra podataka o deci, i ne samo njima, koje Ministarstvo vodi.

Osnov za pravilnik je član 28. stav 6. Zakona, propisuje da se vreme, trajanje i organizacija obrazovno-vaspitnog rada i školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom. (To je u navedenom Pravilniku, a kalendar se kasnije deli po viber i drugim grupama, sajtovima i tako dalje.)

Naravno, školski kalendar može da se menja, ali pod uslovima propisanim Zakonom, a to su:

1) u izuzetnim slučajevima po odluci ministra;
2) na zahtev škole uz saglasnost ministra;
3) na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

I kad se vratimo na „inicijativu Ministarstva“, pa dostupni „Zaključak Vlade“ jasno je da tako nešto uopšte nije propisano kao mogućnost, niti su obrazloženi „izuzetni slučajevi“ kao mogućnost da Ministarstvo, ne Vlade promeni školski kalendar. Dakle, iako je sve upakovano u neku pravnu formu, ta forma je manjkava i suprotna Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Čak i da se obmanemo da je ovo pravi način, postavlja se pitanje „kako se to čini dostupnim svima na koje se odnosi“. Ovde je reč o opštem obavezujućem pravnom aktu i, iako možda formalizam pravnika ponekad nailazi na negodovanje, opšti pravni akti mora da se objavi na adekvatan način. Primera radi, prema odredbi pomenutog pravilnika kojim je utvrđen početak zimskog raspust za 2024/25, taj pravilnik je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Prosvetnom glasniku“.

Pored forme koja jeste značajna jer ujedno označava i odgovornost organa i rukovodioca organa za poštovanje zakona i drugih propisa, važan je i efekat ovakve hitne mere neizazvane elementarnim nepogodama.

Primera radi, efekat se odražava na školske ustanove – ocene su na kraju polugodišta zaključene, izostanci provereni, možda se održavaju i neke priredbe.

Dalje, efekat je na decu – ovih dana slušamo kako studenti za koje se pretpostavlja da ušli u zrelost da sami određuju tempo učenja treba da budu u klupama, da gube od nastave, a onda se ista mera sprovodi na upravo one koji treba da steknu radne navike i odnos prema obrazovanju, nastavnicima, obrazovnim ustanovama.

Ne treba zanemariti efekat na porodice koje ovakve hitne mere imaju. Ako imamo u vidu da je preporuka da dete uzrasta ispod 12 godine ne bi trebalo da bude samo kod kuće više sati, naravno da se postavlja pitanja kako da roditelji organizuju da dete bude u bezbednom okruženju.

Možda bi neko pomislio da roditelji mogu da uzmu godišnji odmor, ali to je misao u odsustvu svesti da se godišnji odmori najavljuju (kao i sve) da bi neko drugi mogao da planira.

Možda bi neko pomislio da roditelj može da „uzme“ bolovanje, ali to takva misao nema smisla. Bolovanje znači sprečenost lica iz zdravstvenih razloga, svojih ili određenih drugih lica.

A šta to na kraju znači za kompanije, radne procese, zaradu, poslodavce? Pitanje je retoričko, jer o tome, čini se, niko nije promislio. Da li će Ministarstvo, kada se utvrdi neosnovanost naloga Vlade kako stoji u predlogu zaključka, snositi štetu nastalu primenom ovakve mere, koja pored formalnih ne ispunjava ni materijalne uslove?

Autorka je članica programskog saveta Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.