Foto: Privatna arhivaOd religije do politike, od umetnosti do sporta, od hrane do gladi… „od Silvane do Nirvane“. Njegova pozicija i život trenutni, onako sateranog u ćošak, svodi se po onoj Vukovoj a narodnom sakupljeniju: „Jal s’ falusa na plot, jal s“ plota na falus“.
Gospodin predsednik, Vučić dakako, našao se u situaciji da kao đače u osnovnoj školi, gotovo svakodnevno biva propitivan i to samo sa jednim pitanjem „Šta si odlučio?“
Svaka poseta međunarodnih predstavnika našoj zemlji, bez obzira kako se ona interpretira i prikazuje u javnosti, svodi se na pitanje „Gospodine Vučiću, šta ste odlučili?“
Ne bio mu u koži, jer pritisak je veliki, ali od takvog pritiska skače šećer, proradi žuč a ni slezina baš ne ostaje imuna. Ljudski posmatrano, imam empatiju prema čoveku koji je u velikom problemu, pa makar to bio i Vučić sam, jer treba da reši nešto što je u ovom trenutku nerešivo a svojevremeno je svetskim moćnicima na sve tri strane, izobećavao svašta.
Suština moga pitanja je, ali i iščekivanja, koga je zapravo lagao, da li ove ili one? Da li one koji su ga doveli na vlast, još u 16h, dok je trajao izborni proces u našoj maloj Srbijici, ili one koji su mu obećavali panslavističku i svepravoslavnu zaštitu, protkanu geopolitikom.
Verujem da ne spava više od tri sata dnevno, ali ne zato što mnogo radi, nego zato što ga mori savest, izazvana sopstvenom glupošću i neinteligencijom, protkanim neiskrenošću i lažima zarad sumanute želje i ego tripa da nađe svoje mesto u istoriji ovog dela Evrope.
Njegovo vaspostavljenje zaista ima svoju ulogu i on sam je deo jednog procesa, koji vodi ka konačnom razrešenju, koje će na kraju krajeva dovesti do konačnog razrešenja naše sveopšte nesreće.
Lepo je to u Davosu bilo, kako sa Dritanom tako i sa ostalim važnim političkim igračima. Sa jedne strane Belorusima smo tiho uveli sankcije, bez da se talasa o tome u javnosti, na njegovim medijima, kuknjava je zamenila aroganciju, hrabrost i jetkost, jer i sam ima svest da je u takvoj poziciji da on sam, svojom glupošću i lošom procenom, vodi Srbiju u propast.
I ne bi to bilo ništa čudno, jer sve je ovo očekivano, ko iole ima malo pojma o politici i geopolitici. Žito, gas, šećer, grašak i zejtin, nisu toliki problem, problem su propitivanja, kažem svakodnevna a najstrašnije tek dolazi 7. juna, kada Lavrov, glavni Putinov čovek, dolazi u Srbiju da sa Vučićem “ malo popriča“. Pitam predsednika, kao Konstrakta na kraju svoje pesme “ i šta ćemo sad“? Čak ni vladu Republike Srbije ne sme da sastavi do jeseni, iako veli da je na izborima ubedljivo pobedio! Jezivo!
Autor je novinar iz Šapca
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
