Život ili glas na izborima

I, šta se dešava među svim tim upozorenjima i brigama? Ništa. Neke mere postoje na papiru, u stvarnosti malo ko ih poštuje a niko kontroliše. Procenat vakcinisanih stoji zakovan na oko 40 odsto celokupnog stanovništva.

Nije potrebno posebno znanje pa da bude jasno šta nas čeka. Dovoljno je pogledati Veliku Britaniju – 66 odsto vakcinisanih, a procenat hospitalizovanih u odnosu na prošlu nedelju više nego dupliran. Ili Rusiju – vakcinisanih je oko 17 odsto, a broj umrlih najveći od početka pandemije. Rešenje postoji – vakcine, kojih Srbija i dalje ima dovoljno.

Već neko vreme čuje se samo poneki anemičan poziv građanima da prime vakcinu, ali mera koje bi to podstakle nema. Sve ideje su iscrpljene sa 3.000 dinara i pozivom mladima da se vakcinišu kako bi mogli da idu na festivale. Mada na te iste festivale mogu i bez vakcine da uđu.

I upravo tu se vidi ustupak za koji nema mesta u vreme pandemije. Nije popularno uvesti povlastice za vakcinisane i ograničenja za nevakcinisane (one koje zdravstveni razlozi ne sprečavaju da prime vakcinu). Ali je zakonski moguće, o čemu je Danas pisao. Kao što po zakonu može da se uvede obavezna vakcinacija za određene kategorije stanovništva. I sigurno bi se na taj način vladajuća stranka zamerila jednom delu birača, izgubila neke glasove, ali bi bili spaseni životi.

Dvostruke poruke (javno govorimo da mere moraju da se poštuju, a ne kažnjavamo one koji ih krše; ili pozivamo na vakcinaciju ali one koji se ne vakcinišu ne ograničavamo ni na koji način da im se ne bismo zamerili) – preskupe su. Mere se hiljadama života a to ne može da se poredi sa hiljadama izgubljenih glasova.