Život je satira

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Ta je montaža Bemermana učinila poznatim pre svega zato što je ismejao kolege i javnost danima držao u zabuni: da li je Varufakisov prst falsifikat ili je falsifikat Bemermanovo priznanje o falsifikatu?

Protiv Bemermana je Državno tužilaštvo u Majncu pokrenulo krivični postupak po krivičnoj prijavi 20-ak privatnih lica među kojima je i njegovom najnovijom satirom pogođeni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Nemačka vlada se ponadala da će nemačka kancelarka Angela Merkel Erdoganovom tužbom protiv Bemermana lično izvući iz neprilika koje se samo množe pozivajući se na pravni princip „ne dvaput u istoj stvari“ i tako izbeći više nego neprijatan izbor između slobode medija, u koju se neprekidno zaklinje, i obaveza prema neprijatnom partneru u izbegličkoj drami. Ali turska vlada je iskoristila zakonsku mogućnost i podnela zahtev nemačkoj vladi da se i ona, u skladu sa zakonom, pridruži progonu satiričara pri čemu su upotrebljene i tako teške reči kao što je „težak zločin protiv čovečnosti“. Nije bez značaja napomenuti da u Nemačkoj živi 1,5 miliona turskih državljana. Juče su novonastalu situaciju sa stručne tačke gledišta razmatrali nemački državni sekretari za spoljnu politiku i pravdu sa službenicima kancelarkinog kabineta zaduženim za spoljnu politiku i bezbednost!

Bemerman je sam priznao da je u svojoj satiri svesno preterao kako bi proverio gde su dozvoljene granice tog novinarskog oblika izražavanja. Gde su joj zakonske granice odlučiće svakako sud, pri čemu će Bemermanu sigurno pomoći brojni raniji komentari da ga niko ne uzima ozbiljno, da je prema svima bez dlake na jeziku (a ne samo prema Erdoganu), da se obraća malom odabranom auditorijumu. Ali, do tad… Drugi program nemačke javne televizije (ZDF) odmah je uklonio spornu emisiju iz svoje medioteke. U dogovoru s Bemermanovom produkcijom njegova emisija „Neo Magazin Royal“ skinuta je s programa.

U „Sramotnoj pesmi“ kako je svoj rad Bemerman sam naslovio, turski predsednik se opisuje kao čovek koji gazi Kurde, ugnjetava hrišćane, tuče devojke, pri čemu bi voleo da ima seks sa kozama i da gleda dečju pornografiju. Razumni komentatori su ovu situaciju stavili u širi okvir, pa se pitaju da li je i zašto ceo naš život a naročito politički preseljen u satiru, koliko ljudi, od sveg političkog izveštavanja gleda samo satiru a koliko joj bezrezervno veruje, i da li, kad se u obzir uzmu verovatni odgovori na ova pitanja, satira treba da se bavi stvarnim osobinama ličnosti ili je i tu sloboda autora neograničena. Koliko je, naime, Nemaca poverovalo da Erdogan voli seks sa kozama i dečju pornografiju? A koliko je njih razumelo… šta?

Bemerman je sin policajca, prigovaraju mu da koketira sa svojim skromnim poreklom, više puta je pokušao da upiše glumu, a kad je najzad primljen predomislio se. Ima bogatu karijeru autora u oblasti satire i zabave, često je nagrađivan.