Život u niškoj bajci

Koliko god da je zapušten sport u Nišu poslednjih godina, koliko god da je prepušten sam sebi, češće sa preprekama na putu nego sa podrškom od onih čiji je to posao, sportski duh među Nišlijama opstaje.

Ni nonšalantna priprema pomenutog prvenstva, koja se u prvim danima ogledala halama bez klimatizacije i sa krovovima koji prokišnjavaju, nije pokolebala ljubitelje sporta da dođu na finale i navijaju za Srbiju.

Retko koji nacionalni sastav, u različitim sportovima, nije iz niške hale „Čair“ izlazio sa osmehom. Ima nečeg u toj energiji dvorane pune Nišlija koja često bude taj magični i ključni sastojak na putu do uspeha.

Tu se krije i odgovor onima koji kažu da niški sport možda i ne treba finansirati jer lokalne klubove sa tribina prati mali broj ljudi. Možda bi veća ulaganja dala i boje rezultate, a samim tim i jače lige, jače timove i interesantnije utakmice koje bi punile halu „Čair“. Jer Niš jeste grad sporta, ali sportu treba pružiti šansu i pomeriti ga sa mesta poslednje rupe na svirali.

Paralelno dok su najbolji juniori Evrope krčili svoj put ka finalu, jedan lokalni portal pokušao je da sprovede drugačije takmičenje, da kroz anketu upita Nišlije kome bi dali svoj glas na nekim budućim izborima. Izlistali su imena nekoliko lokalnih političara, ali kako sami kažu u saopštenju, anketa je ukinuta „zbog mnogobrojnih uvredljivih reči upućenih prema učesnicima ankete“, kao i „zbog pojedinih političkih ličnosti koji su zahtevali od redakcije da se izuzmu iz glasanja“.

Na prvi pogled ovo su dva nespojiva događaja, ali nije baš tako. Njih spaja jedan činilac kojeg svi dobro znamo – bajka. Život u bajci kakav je prisutan među javnim funkcionerima u Nišu, nažalost, imale su sada priliku da vide i strane delegacije iz nekoliko evropskih zemalja čije su ekipe bile na turniru u najvećem gradu juga Srbije. Samo nekoliko dana pred početak prvenstva direktorka Sportskog centra „Čair“ je naglasila da je sanirano prokišnjavanje u sali u Durlanu.

Međutim, i ovu, kao i svaku drugu bajku demantovala je realnost. I to već sa prvom kišom. Tako je, prenose mediji, utakmica morala nakratko da zastane kako bi se sanirale posledice prokišnjavanja. Slična slika viđena je i u hali „Čair“. Baš kao kada smo ugostili košarkaške „A“ timove Srbije i Belgije, pa je u hali nestala struja, a meč je morao da bude pomeren za sutradan. Ni rezervni agregat nije mogao da pomogne jer su pre toga nestašni patuljci, izgleda, istočili naftu.

Uvredljivi komentari ispod ankete očigledno su srušili osnovnu radnju bajke da niški političari rade samo dobre stvari i da ih svi građani mnogo vole. Verovatno je zato, brže-bolje doneta odluka da se anketa ukine, kako bi oni, a i mi sa njima ostali da živimo u bajci. U onoj u kojoj moćni kralj uz pomoć samo njemu vidljivog zlatnog tigra, pomaže krhkoj princezi da uspešno vodi svoje podanike jedinstvenim auto-putem sa dve trake.

Nije samo jasno kako neko ko je dobrovoljni akter na političkoj sceni i pritom obavlja javnu funkciju za koju ga plaćaju svi građani, može da traži da bude izuzet od glasanja. I da sve to dovede do situacije da se na kraju redakcija izvinjava jer je tamo nečije ime uvrstila u anketu. Pa naravno da svako od njih mora da bude u anketi, a kad bi bilo sreće, i da bude ocenjivan kvartalno za svoj rad od strane građana.

Na kraju, da se svojim imenom nađe i na glasačkom listiću, a ne da se krije iza stranke ili tuđeg imena. Toga u ovoj našoj bajci nema, pa je zato moguće i da se jedna anketa, koja apsolutno ništa ne bi promenila, završi i pre nego je počela. Političari su svakako dobili svoj srećan kraj.

Možda je i bolje i tako nego da svako od njih uključi bot mašineriju, pa da se desi da neko dobije više glasova nego što Niš ima stanovnika, kao onomad na jednom drugom portalu. Ali to je priča nekog drugog žanra.

Autor je novinar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.