Životarenje na jugu Srbije

Još jednom je taj dokument, koji mnogi nazivaju najvažnijim, definisao životarenje u opštinama i gradovima na jugu. Izvršna vlast ga je kao i svake godine predstavljala ponosno, sa ushićenjem i nadom, ali suština je da osim za plate zaposlenih u javnom sektoru, po koju ulicu, zakrpljenu rupu, socijalna davanja i neka sića za kulturu i sport, ničeg velikog i važnog za građane u ovim dokumentima nema.

Nijedna opština na jugu nije najavila, na primer, izgradnju ni novog vrtića, ni nove škole, bolnice ili pozorišta, ali zato jesu akva-parka, stadiona i bazene. To su predstavljali kao velike ideje i kapitalne investicije u narednoj godini. Izbornoj godini.

Pa opet, i za te investicije, biće izdvojeno manje novca nego za plate zaposlenih u javnom sektoru. Sume koje se daju za ovu namenu, u zavisnosti od opštine i grada, kreću se od petine, pa čak do polovine budžeta, kakav je slučaj recimo u Prokuplju.

Čovek bi pomislio da su ovi što rade po upravama i javnim preduzećima baš bogati kad ih već toliko plaćamo, ali onda gradonačelnica Niša izađe sa informacijom da službenici imaju platu od 35.000 dinara, a pravnici od 50.000. Ni republički prosek. To je tek pravi pokazatelj koliko su budžeti zapravo mali i siromašni. Životarenje.

I tako već više od 10 godina. Ni korak napred, ni korak nazad. Ovi što su mislili da idu brže, jače, bolje sada će navesti brdo razloga i dokaza da promena ima. Jedna od njih jesu i veći budžeti u ukupnoj sumi u odnosu na pre 10 godina, ali i oni su „pojedeni“ poskupljenjem života uopšte. Jer paralelno sa rastom budžeta, pa i plata, rasle su i cene, a da nismo ni na „nuli“ pokazuju i budžetski planovi vlasti koji se i dalje svode na isto – red predizborne reklame, red plata.

Doprinelo je takvom stanju i partijsko zapošljavanje iako je bilo kakvo zapošljavanje godinama unazad već formalno zabranjeno. Ali ako jedan direktor EPS-a može četiri godine da bude nezakonito na v. d. funkciji, što onda neko sa urednom partijskom knjižicom ne bi mogao da živi od narodnih para „na određeno“ ili preko agencije?

Zbog životarenja se i ulaže u infrastrukturne projekte lake zabave. Gde će čovek bolje da skrene misli nego gledajući u „lenju“ reku novog niškog akva-parka? Ili u derbi Srpske lige Istok na novoizgrađenom stadionu u Leskovcu.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno posetio Nišavski okrug, obećao pomoć države iz budžetskih rezervi, ali i izgradnju pruge do Beograda. Pa kaže, biće pruga za dve i po do tri godine, ali će stadion u Nišu biti mnogo pre, pa možete tamo lepo, kako reče, da odete sa decom. U toplo, da ne kisnete, navijate i zabavite se.

Zabava je odnedavno i u centru, na Trgu kralja Milana, gde je njegov portret na fasadi hotela „Ambasador“. Svojevrsna atrakcija, jer se ni u jednom evropskom gradu nije desio veći portret nekog političara u savremenoj istoriji.

Malo brčkanja, pa utakmice, onda pogled u predsednika, a može i glas na predstojećim izborima. Budžeti hrane javni sektor, pokrpe neku rupu i čuvaju socijalni mir, a svi mi čekamo te dve i po, najviše tri godine. I tako već deceniju.

A ona ushićenja, nade i obećanja sa govornica lokalnih parlamenata, ušla su u službene crne „škode“ i odjezdila o našem trošku. Do sledećeg decembra i novog, prepisanog budžeta.

Autor je novinar iz Niša