Životi koje je pojeo Vučić 1Nikola Krstić Foto: privatna arhiva

Uopšte se više ne dovodi u pitanje da predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećava siguran i berićetan život ratnim zločincima, serijskim & masovnim ubicama i psihopatama, sve dok njemu nesmetano raste ekonomski tigar u kavezu narko-kartela.

Njegova zaštitnička aura obasjava sve pomahnitale krvnike koji su od Vukovara, preko Srebrenice, pa sve do Batajnice stvarali ovaj tripozni „srpski svet“ o kojem Aleksandar Vulin trenutno halucinira.

Naime, bolesna priča o ekonomskom tigru koji tobože korača evropskim putem samo je iluzija iza koje se krije urušeno predgrađe koje služi za prevoz kokaina, belog roblja i oružja na sve strane planete.

Nebulozna bajka o Srbiji koja otvara fabrike, gradi puteve, bolnice i leteće automobile dobija posebnu formu strave i užasa kada javnost saznaje da ona takođe neguje i robovlasnički sistem.

Vijetnamski robovi, anticivilizacijski uslovi za život i logorske barake, sve su to jedan logičan sled okolnosti razbarušenog poljančeta za belosvetski kriminal.

Ono što je Aleksandar Vučić nacionalizmom tokom devedesetih ulagao, ono zbog čega je zajedno sa svojim političkim tvorcem i osuđenim ratnim zločincem Vojislavom Šešeljom stvarao, kroz ideologiju tla i krvi, sada konačno može da žanje.

Ružičasti balon nacionalizma, koji je on suštinski prerastao, u javnosti postaje sve veći i veći, dok se u potaji Vučićeva kamarila grohoto smeje i halapljivo oblizuje, mereći koliko je još kože na leđima građana ostalo.

Takođe, taj ekonomski kanibalizam pod maskom velikosrpskog nacionalizma u ovim danima dobija nove dimenzije.

Vučićevo šesto čulo u obliku istraživanja javnog mnjenja oseća da se nešto u javnosti nezadovoljno komeša.

Oseća da i oni hardcore desničari, koji ga smatraju izdajnikom, počinju da šapuću protiv njegovog visočanstva, te je u cilju zaštite svoje prepune riznice krenuo da izvlači psihotične zečeve iz šešira, ne bi li im smirio užeglo nacionalno biće.

Kao u šizofrenoj epizodi, just like that, kapetan Dragan izvodi trikove sa ubicom premijera Zvezdanom Jovanovićem; Narodne patrole prave šovinistički vašar na ulici; čuvaju se ikone ratnog zločinca Ratka Mladića, te skoro svako jutro na nečijim vratima osvanu grafiti da je taj isti zlikovac „srpski heroj“; Pavle Bihali i njegovi kerberi galopiraju sokacima, jure se novinari i aktivisti kao zečevi, dok svakojaki zli lakrdijaši u propagandnoj mašineriji pokušavaju da speru skorelu krv na rukama ovog režima.

Tragična činjenica jeste da ova srbijatrijska tvorevina počiva nad masovnim grobnicama nesrpskog stanovništva koje su miloševićevske snage tokom devedesetih uveliko zakopavale, dok danas Vučićevi šibicari kopaju nove rake, ali za svoje sugrađane.

Jer Srbija – odavno razvaljena od ratova, zločina, gangsterluka i hronične nemaštine – postaje poslednje uporište za hulje i krvopije, koje pokušavaju da pod Vučićevim blagoslovom isisaju poslednji tračak nade da će u ovoj zemlji biti ikada bolje.

Zato naprednjačka gramzivost počinje da puca po svim šavovima, te se na građane izvode plaćene ubice i glavoseci, koji će svim silama pokušati da uguše pobunu ljudi koji očigledno više nemaju šta da izgube osim svojih života. Života koje su im pojeli Aleksandar Vučić i njegovi skakavci.

Autor je novinar

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari