Životi koje niko neće vratiti

Važnija je i od ubistva Dade Vujasinović. Važnija je ta jedna fotelja od genocida, važnija od svih ubijenih i streljanih, od hiljada nestalih i više od sto hiljada mrtvih. Važnija je fotelja i od masovne grobnice u Batajnici, važnija je i od hladnjača sa leševima kosovskih Albanaca. Važnija je i od izbeglica, bombardovanja, ratnih zločina, stare devizne štednje, uništenih života. Važnija je od života Brane Milinovića, važnija je od života Jasmine Jovanović i Momčila Stakića.

Skoro dvadeset godina kasnije došli smo do trenutka u kome naslednici radikala i Slobodana Miloševića petooktobarske promene posmatraju kroz vizuru broja ukradenih stolica iz zgrade Savezne skupštine.

Od Maje Gojković, kojoj je svake godine sve teže da se seti u kojoj partiji je kada bila, pa do mladih košuljaša opijenih koferčićima, svi se razumeju u nameštaj. Nikada se, recimo, nisu setili da pitaju Aleksandra Vučića ili Tomu Nikolića kojim su nameštajem opremili svoje stanove koje su dobili samo godinu dve pred peti oktobar. Da nisu možda vukovarskim?

Lustracije nikada nije bilo i dozvoljeno je da zločinačka organizacija nastavi sa radom, volje da se posao završi do kraja nije bilo, i danas smo tu gde smo. SPS je postao konstanta političkog života Srbije, koja uporno preživljava i to treba imati na umu i danas. Svoj pun potencijal ova partija ostvarila je kroz etničko čišćenje, pljačku, masovne grobnice, progone, a i danas u svojim redovima čuva odgovorne i osuđene ratne zločince. B

U današnjim okolnostima vredi podsetiti da SPS učestvuje u vlasti SNS i Aleksandra Vučića, zdušno ih podržavajući u kriminalu i korupciji. Ivica Dačić nije odgovarao ni za banane, ni za koferčiće, a ni za evidentno mešanje uloge kafanskog pevača i ministra spoljnih poslova. Ko god želi da bude opozicija morao bi mnogo glasnije da se odredi prema SPS i njihovoj ulozi u prethodnih 30 godina.

Česta tišina najvećeg dela opozicije, obavezanog da neće sarađivati sa partijama sadašnjeg režima, budi sumnju da će sutra pristati na par ruku SPS u parlamentu. Bilo bi dobro da češće čujemo to obećanje i odgovor na pitanje, a za šta to Dačić treba da odgovara.

Nije lagao predsednik omladine SPS Uglješa Marković kada je rekao da SPS može da se pohvali svojom doslednošću. Dosledno se nikada nisu odrekli ni ratnih zločinaca ni krađe ni političkih ubistava. Zato je dosledno Uglješa Marković ove godine, rame uz rame sa ratnim zločincem Nikolom Šainovićem odavao poštu krvoloku Slobodanu Miloševiću. Jebala ga fotelja.

Autor podkasta Dva i po analitičara