Životna sredina na letnjem raspustu: Autorski tekst Branimira Jovančićevića

Naime, posle gromoglasnih ekoloških vapaja u toku zimskih i ranih prolećnih meseci usledilo je letnje zatišje. Na prvi pogled, reklo bi se da su problemi rešeni, nestali, i da ih više nema u nama i oko nas. A, ustvari, samo su gurnuti pod tepih, pošto su neki od njih u toku leta manje izraženi, ili manje vidljivi.

I u ovom letnjem periodu ostaje problem divljih deponija i rasutog čvrstog otpada, po javnim površinama. Ostaje permanentno zagadjenje podzemnih i površinskih vodotokova. Samim tim pijaće vode nam nisu boljeg kvaliteta. Institucija „divljeg rudarenja“ i dalje postoji. I mnogo toga drugog.

Ono što leto samo po sebi donosi jeste malo bolji kvalitet vazduha. Zbog izostanka efekta „temperaturne inverzije“, zagađujuće supstance lakše odlaze u gornje delove troposfere i u stratosferu.

Možda je ovo poslednje razlog što teme iz životne sredinu od maja do oktobra nekako utihnu.

Međutim, onda će opet doći tmurni i hladni jesenji i zimski meseci. Stanje će biti lošije nego prethodne godine, jer letnji period nije iskorišćen da se isprave greške, i da se uklone uzročnici zagađenja iz prethodnog perioda.

A oni su brojni i razlikuju se od mesta mesta. Nemamo informaciju da li su ugrađeni filteri na dimnjacima termoelektrana, za sprečavanje emisije sumporovih oksida. Ne znamo da li je kineska kompanija u Smederevu ugradila postrojenje na visokoj peći za sprečavanje emisije čestičnih materija nastalih od rude, koksa i topitelja. U Boru se hvale novim postrojenjima u topionici, ali nisu nam objasnili da li ce višak sumpor dioksida biti korišćen za dobivanje sumporne kiseline, ili će biti emitovan u atmosferu.

Da li su Valjevci učinili napredak kada je u pitanju ogroman broj pojedinačnih peći po domaćinstvima za loženje uglja i drveta niskog kvaliteta? Jesmo li otkrili „skrivene zagađivače“ koji emituju organske polutante? Da li je Agencija za zaštitu životne sredine razvila metodu za monitoring dikosina i furana u atmosferi? Da li smo počeli reorganizaciju inspekcijske službe, odnosno da li smo osmislili novu kaznenu politiku? Da li je Ministarstvo zaduženo za obrazovanje počelo da radi na uvođenju teorijske i praktične nastave iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine u naše osnovne i srednje škole? Da li smo osnovali preduzeća za čišćenje javnih površina pored saobraćajnica? Šta smo uradili po pitanju medijske kampanje za čistiju Srbiju? Da li naše planinske reke i dalje jure u cevi malih hidrocentrala?

Sve to, i još dosta toga je trebalo uraditi, ili bar započeti, tokom leta da bismo u novi zimski period ušli bezbrižnije. Plašim se da ništa nije preduzeto, jer, u suprotnom, verujem da bi se aktuelne vlasti, u svom dobro poznatom maniru, već oglasile i pohvalile.

Zbog toga predviđam za koji dan početak novog ekotoksičnog perioda. Opet će telefoni nas koji se bavimo životnom sredinom i ekologijom da zazvone, i mi ćemo po ko zna koji put pričati istu priču. Istu onu koju širimo decenijama unazad u toku zimskih meseci.

A u Ministarstvu za životnu sredinu će i dalje da vrte nervozno prste, čekajući novo leto, kada će ponovo malo da odahnu.

Mogu samo da im predložim da ulože napor i da pokušaju da učine nešto od gore nabrojanog. Bićemo svi zadovoljni.

Autor je potpredsednik Demokratske stranke i član Skupštinskog odbora za životnu sredinu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.