Zlatna bućka Srbije

U ovom specifičnom načinu ribolova koristi se bućka, najčešće drvena ili metalna sa zaobljenim krajem, kojom vešti alasi ravnomernim udaranjem po površini vode izazivaju neobičan zvuk koji soma pokreće iz dubine ka površini vode.

Kada se som podigne i priđe čamcu, tu ga čeka vešto pripremljena udica sa primamljivim mamcem kojoj ova grabljiva riba prosto ne može da odoli.

Ovaj način ribolova zahteva dosta znanja, iskustvo, spretnost, upornost, dobro poznavanje reke, odnosno dubinu i konfiguraciju rečnog korita, kao i bujnost i visinu podvodnog rastinja, ali i spretnost prilikom upravljanja čamcem.

Udaranje bučke po površini vode proizvodi zvuk koji je najsličniji prepoznatljivom pucnju koji nastaje kada vešti znalci otvore bocu nekog skupocenog šampanjca.

Ta veština razvija se samo upornim vežbanjem i zahteva višegodišnje iskustvo.

U protivnom udaranje bućkom po vodi pretvoriće se u puko mlataranje koje će rasterati i ono malo preplašenih riba.

Ovo proleće obeležiće i Zlatna izborna bućka Srbije namenjena svim političkim akterima koji su spremni da zagrizu Vučićevu udicu i omoguće legitimitet njegovoj diktaturi, samovolji, gaženju zakona i Ustava.

Izborna bućka, izrađena rukama veštih falsifikatora stvarnosti, moćnih medijskih i drugih savetnika, odavno je u ruci koja već godinama strpljivo udara u površinu ustajale, mutne vode, prekrivene žabokrečinom.

Međutim nekada iskusno udaranje bućkom, zamenjeno je mahnitim mlaćenjem po površini mutne vode iz rashodovanog čamca.

Jer u to plovilo iz kog se peca, koji je najavljivan kao spasilački čamac za Srbiju, nezadrživo kulja voda preteći da ga potopi.

Taj čamac dobrano je naprso naletevši na nagaznu minu iz Krušika.

Potom ga je posada ne stigavši da ga oporavi od udarca u oštre hridi iz Rektorata, nasukala na Jovanjički sprud, da bi ga konačno zahvatila mutna matica.

A plima narodnog nezadovoljstva tek preti da naraste.

U poslednjem grčevitom pokušaju da najavljena manifestacija Zlatne bućke Srbije kako tako uspe sa ovako rashodovanim plovilom, ne samo da se panično udara bućkom, već se mlati i veslima, brodskim konopcima, pokidanim daskama sa čamca, čak i kompasom za koga mnogi misle da je odavno izgubljen.

Takoreći udara se čime se stigne.

Po vodi se toliko mlati da se od pljuskanja stotina kapi i ne vidi šta se dešava na čamcu.

Milioni kapi praveći pravu vodenu zavesu od posmatrača kriju da je kormilar umesto kormila dohvatio bič i nemilosrdno šiba neposlušnu posadu kao gonič galiota.

Posada više i ne pokušava da imitira kako snažnim zaveslajima vodi plovilo put evropskog svetionika, već je povadili vesla i njima se besomučno maklja ne bi li se malobrojni dokopali pojaseva za spasavanje kojih nema dovoljno za sve.

Alase naših života, naših sudbina, naše budućnosti, koji već trideset godina u svoje mreže hvataju sve što stignu, zahvatila je panika.

U takvoj atmosferi velika većina respektabilnih takmičara je rešila da ne učestvuje u ovom ribolovu.

Legitimitet takmičenja je doveden u pitanje uprkos spremnosti nekih da umesto ribolovca budu mamac, pa čak i da se ponovo upecaju postavši plen koji se peca, samo da bi takmičenju dali privid regularnosti.

Zalud promena pravila ribolova, zalud povećan fond nagrada, zalud obećanje da će ovo alasko nadmetanje pratiti najeminentnije sudije iz Evrope, zalud se neki spremno mažu vazelinom da bi se lakše natakli na udicu kao mamac.

Sva prethodna takmičenja posle 2012. su neregularna.

Zato većina takmičara, ali i onih koji su do sada učestvovali kao žiri, neće učestvovati u nameštenoj utakmici.

Jer i publika se pobunila.

Kakvo je to takmičenje u kome se pobednik samoproglasi.

U kome svi pecaju koristeći štapove a on iz broda baci mrežu i sve što se zatekne u noj proglasi svojim ulovom. Tačnije plenom.

Zato se panično bućka i zato se panično povećava fond nagrada, a takmičari se vabe sa većom strašću nego li i somovi predviđeni za pecanje. Samo ovo naše nadmetanje u lovu na bućku ima i svoje osobenosti.

Umesto da alasi na kraju takmičenja pojedu ulovljenu ribu, naši kapitalci će iskočiti iz mutne vode i u njenu dubinu povući većinu takmičara.

A ono puf koje se čuje prilikom svakog udarca bućkom u vodu, za koje svi učesnici ovog takmičenja misle da će se prerasti u prasak prilikom otvaranja boce šampanjca na kraju ovog takmičenja, biće u stvari eho pucnja u sopstvena kolena.

Sledeći pucanj u Srbiji biće prasak iz startnog pištolja za neko novo takmičenje. Iz te utakmice biće diskvalifikovani oni sa slabim i samoupucanim kolenima.

A i startni pištolj će biti u rukama naroda.

U vidu pištaljke koja će objaviti kraj jednog nameštenog takmičenja i početak novog, poštenog po meri slobode istine i pravde.

Zato se ne pecajte na Vučićevu udicu. Još manje na bućku. Jer ovo pecanje služi samo da se voda razbistri.

Jednom za svagda.