Zlatni konac za zlatno doba

Priča koja sledi, kao još jedna od bezbroj takvih iz centra zlatnog doba koje imamo (ne)sreću živeti, zaslužuje da se o tom dobu svedoči bez pretenzije da će imati veći rezultat od malo razgrtanja teških firongi oko nas.

Dakle, zavese su spuštene odavno i podižu se povremeno za samo jednog glumca, kreatora i uživaoca zlatnog doba, koje bi da kao podeli sa nama. U toj predstavi ima nešto malo statista: već pomenuti ministri, klika u gledalištu zadužena za tapšanje glavnom i jedinom glumcu i zviždanje kome god, koji se usudi odškrinuti prozor ili vrata da uđe malo svežeg vazduha, a tu smo i mi građani kojima se predstava prenosi, kako drugačije nego preko malih ekrana naših TV prijemnika.

No vratimo se priči, kojoj sam delom fizički prisustvovao, a delom ću je prepričati na osnovu toga što sam čuo od glavne učesnice, inače moje supruge, u daljem tekstu MV. Pre nekoliko dana za večerom uz drage prijatelje MV ne pazeći, umesto da iseče parče hleba, sebi je zasekla prst. Gaza, zavoj i tako to pomognu da se krvarenje zaustavi i veče nastavi, kako je i počelo u prijatnoj atmosferi uz hranu i razgovor. Ujutru nezadovoljna otvorenošću rane MV pođe u ambulantu, Dom zdravlja ili kako se to već sad zove, gde je prijavljena, odnosno gde je izabrala svog lekara.

Vračar je u pitanju. Kako njena lekarka nije bila u prepodnevnoj smeni i bez obzira na besmislene preporuke sestre na prijemu, uporna kakva već jeste MV ipak uspe da je pošalju kod druge lekarke. No tu tek počinju muke u zdravstvenom sistemu zlatnog doba. Lekarka uz obavezno pitanje što je došla kod nje kad ima svog lekara u tih sledećih desetak minuta ispunjava nekakve formulare ne pogledavši ni jednog trenutka MV i ne reagujući na to što joj MV priča. Na zahtev da je pošalje kod sestre koja bi joj zašila ranu koja je bila otvorena doktorka je napisala nalog da MV primi tetanus i rekla joj da oni u Domu zdravlja već više godina ne obavljaju tu vrstu intervencija i da ako misli, da treba ide u Urgentni centar.

Znakovi pitanja, usklika i nedefinisani znakovi koji su se pojavili oko glave MV kao u crtanom filmu, jer MV sad već i misli da je makar u stripu, ipak sažale doktorku pa joj ona kaže da zatraži od sestre koja će joj dati inekciju, da joj zatežućim flasterima poveže posekotinu. Na to se sestra koju je MV pohodila samo nasmejala i rekla joj: može ali nema flastera već dve godine, pa nek izvoli isti ako hoće uslugu (ej, uslugu) kupi.

I tako, da ne davim dalje, pošto je iznervirana MV ovo sve napustila pre nego završi u nekoj od knjiga Kafkinih i pošto je rana koju niko nije pogledao prokrvarila pronašla na internetu privatnu hiruršku ordinaciju gde su joj za 100 evra napravili četiri kopče, zlatnim koncem kako i dolikuje u zlatnom dobu. Vremenski 15-ak minuta.

Četrdeset godina uplate u zdravstveni sistem plus 100 evra zlatnog konca u zlatnom dobu pravi je rezultat ove monodrame ovog glumca i režisera zlatnog doba Srbije. A vi uključite i druge rezultate zlatne vladavine, zlatnog vođe u zlatnom dobu. Imate toga koliko hoćete, EPS npr. I da se ne zavaravamo, sve ćemo poput zlatnog konca platiti mi iznova i po najskupljoj ceni.

Autor je vajar