Zlatno doba apsolutizma u Srbiji

Jednoumlje, kolektivizam, kult ličnosti sa koreografijom histerične masovne podrške Vođi – postali su prepoznatljiv manir vlasti. Uzurpacija institucija od strane vladajuće partije i njihova sistematična zloupotreba nastavljaju se nesmanjenom žestinom.

Da stvari mogu da odu i korak dalje u urušavanju demokratije i produbljivanju društvene krize, pokazuje niz poteza vladajuće klike koji vode ka otvorenoj diktaturi i fašizaciji društva.

Jedan od takvih simptoma su uporni pokušaji vladajućeg režima da monopol sile pozamašnog bezbednosnog aparata pod partijskom kontrolom, proširi na parapolicijske organizacije. Bez ikakvog uvida stručne i šire javnosti aktuelna vlast je svojevremeno pokušala da formira ‘Pomoćnu policiju’ (iako postoji u nekim evropskim državama, naziv evocira istoimenu zloslutnu organizaciju iz vremena nacizma).

U skorije vreme najavljeno je osnivanje ‘Komunalne milicije’, a pojavile su se i neformalne inicijative za formiranjem kontroverznih ‘građanskih patrola’. Po već oprobanom receptu vlast se poziva na sličnu praksu demokratskih zemalja, iako se letimičnim uvidom u predložena rešenja vide brojne mogućnosti zloupotrebe.

Očigledno je da postojeći represivni aparat režima, kome su za na raspolaganju i razne ‘patriotske’ i ‘navijačke’ grupe, nije bio dovoljan za disciplinovanje neistomišljenika i konsolidovanje Vučićevog apsolutizma. Stoga je samo pitanje trenutka kada ćemo na ulicama imati formacije sa policijskim ovlašćenjima koje će revnosno sprovoditi u delo sve naume vladajuće partije i neprikosnovenog vođe.

Ako je suditi po opsesivnom praćenju demonstranata na protestima i objava na društvenim mrežama, vladajući režim spreman je da radi samoodržanja pribegne i totalitarnim merama kontrole. Uvođenje sistema masovnog video nadzora i identifikacije građana vlast i u ovom slučaju pravda ustaljenim floskulama o javnoj bezbednosti i prevenciji kriminala.

Ostaje da se vidi da li će vlast koja se deklarisala kao proevropska otići korak dalje i u potpunosti uvesti kineski totalitarni sistem ‘društvenog kredita’, čiji je ‘pametan’ video nadzor jedan deo. Time će srpsko društvo pretvoriće u neku varijantu lokalnog ‘Panoptikona’ u kojem se budno prati svaki segment života građana.

Nije realno očekivati da će glad za apsolutnom vlašću vladajuće klike posustati u neko dogledno vreme. Naprotiv, izglednije je da će anestezirano srpsko društvo trpeti sve veću štetu od sistematičnog suzbijanja slobode i kritičke svesti.

Obzirom da još uvek većina građana pokazuje impresivnu sposobnost adaptacije na strahovladu i samovolju kao sastavni deo svakodnevice u Srbiji, režimu ništa više neće stajati na putu da srpsko društvo preuredi po uzoru na najretrogradnije svetske diktature.

Diktaturu u Srbiji čini mogućom armija poslušnika spremnih da slepo izvršavaju naloge partijskih komesara, među kojima je i nemali broj zaposlenih u institucijama sistema. Kako bi se prekinula tradicija apsolutizma, nužna lustracija morala bi da obuhvati sve javne službenike koji su po nalogu režima zloupotrebljavali svoja ovlašćenja, kršili profesionalne norme i ugrožavali javni interes.

Autor je politički analitičar