Zlostavljač muž i zlostavljač šef – u čemu je razlika?

Čak smo skloni da osudimo onog ko pokušava da se zaštiti od zlostavljanja na radu, da ga označimo kao osobu koja prijavljuje. Dok za ženu koja prijavi muža nasilnika obično kažemo da je hrabra, da je treba podržati i osnažiti.

Zato što smo licemerni! Zato što se prema nasilju određujemo u zavisnosti od toga ko je žrtva, a ko nasilnik.

Ako je zlostavljač šef, mnogi će videti priliku da mu svoju lojalnost dokažu preko žrtve, tako što će slediti model ponašanja koji on diktira, taj „poželjni model ponašanja“. Neki u lanac zlostavljanja zlostavljanog ulaze zbog potrebe da iskažu sopstvenu netrpeljivost prema žrtvi. Ima i onih koje je strah da će biti kažnjeni ili obeleženi kao protivnici nadređenog ako javno podrže kolegu koji je izložen zlostavljanju.

Zlostavljanje je ignorisanje, i kada vam ne daju radne zadatke ili vas, suprotno tome, zatrpavaju zadacima, znajući da je to nerealno ispuniti. Zlostavljanje je i to kada vas u radnom okruženju etiketiraju, ponižavaju, omalovažavaju, udaraju na dostojanstvo, ličnost…

Oko glavnih zlostavljača, onih koji su prepoznati kao vođe u kolektivu, formiraju se grupe, koje sa svog nivoa nastavljaju mobingovanje. I da, često i žrtve svedoče kako je psihološko nasilje nekada mnogo teže i opasnije od fizičkog nasilja.

Obično žrtva upada u mrežu zlostavljača. Pokušava da, njemu, grupi oko njega i onima kojima grupa i on predstave žrtvu, objasni da nije problematična. Takvu priču uporno forsiraju, ta se priča nikako ne sme prekinuti jer žrtva se stalno mora držati u zamci da je ona kriva.

Kao da su svi primer idealnog ponašanja, svaki potez zlostavljanog osuđuju. Pravilo je da je on kriv. Čak žrtva više nije samo žrtva zlostavljača, već postaje i sopstvena, jer traži opravdanja za one koji je zlostavljaju.

Ali kada se žrtva osvesti, a taj proces može da traje i godinama, zlostavljači gube moć. Kada se zlostavljani otrgne, nasilnici mogu da postanu još opasniji, da primene nove metode, i da zastrašuju, da pokušaju dodatno da iscrpe. Da pokušaju da spreče žrtvu da progovori i prijavi.

Ako je reč o moćnicima, razume se da sredstva mogu da budu prljava, jer oni nikako ne smeju da dozvole da budu proglašeni kao zlostavljači. Pojačava se pritisak. Žrtva se mora dodatno prikazati u negativnom kontekstu.

Zašto imaju potrebu da zlostavljaju? To je pitanje koje zlostavljači treba sebi da postave. Šta ih muči ili šta ih je mučilo? Odgovori će verovatno biti bolni. Možda su baš oni bili žrtve nasilja, možda su baš zato postali progonitelji.

Autorka je novinarka

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.