Da penzioneri jesu pokazali beskrajno strpljenje i razumevanje za sve ono što ih je snalazilo tokom proteklih godina, počev od oporavka privrede 2014. godine, kada su im umanjene penzije, evidentno je i nesporno.
Ipak, ono što im se događa sada, kada je proglašena pandemija, prevršilo je svaku meru.
Vlast se potrudila da penzioneri na svojim plećima ponesu i teret pandemije, verovatno opet uz naknadnu zahvalnost predsednika onima koji prežive.
Penzioneri, poslušni i disciplinovani kao i uvek, prihvatili su da čame između četiri zida, dozvoljavajući čak i ukućanima ako ih imaju, da im priđu samo sa maskom na licu i na propisanu udaljenost od dva metra.
Da li to čine za svoje dobro, kako tvrdi vlast, nisu baš sigurni. Ali se trude da što manje razmišljaju o tome.
Da bi bar donekle motivisali penzionere, zatvorene kao u getu, da izdrže, vlast je dozvolila da jedanput nedeljno, u vreme kada prvi petli oglašavaju zoru, do sedam časova, izađu u kupovine.
Mučno je bilo gledati stare, neispavane, kako drhteći od jutarnje hladnoće, s maskama na licu, vuku kolica i žure da zauzmu red.
Vrhunac „milosti“ vlasti prema najstarijima usledio je kada im je dozvoljeno da se „protrče“ u krugu od 600 metara, ne prilazeći nikome, za šta im je propisano samo pola sata.
Sada, kada je stega malo popustila i kada su otvorene pijace, čak i frizerske radnje, vlast nastavlja sa ograničenjima kretanja najstarijoj populaciji, pokrivajući se odlukom stručnog kriznog štaba.
Ali, još niko ne odgovara na pitanje čemu sva ova predostrožnost i zatvor za penzionere, ako svakodnevno čujemo vesti da su svi domovi i ustanove za stara lica KONTAMINIRANI korona virusom.
Penzioneri, koji su sve vreme zatočeni u svojim kućama, sigurno nisu uneli zarazu!
Možda bi taj STRUČNI KRIZNI ŠTAB mogao da razmisli šta predlaže predstavnicima vlasti koja donosi odluke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.