Znamo li šta je uticaj na sud: Autorski tekst Sonje Brkić, bivše v. d. predsednice Vrhovnog suda Srbije

Za nedozvoljenu trgovinu oružjem, za proizvodnju prodaju narkotika, za povezanost sa kriminalnim klanova, za korupciju, nasilje i druge kriminalne radnje sumnjiče se političari.

Nižu se priče o zamršenim slučajevima iIi neprijatnim događajima u kojima su političari od lokalnih moćnika do vrha vlasti označeni kao oni koji se bave prljavim poslovima.

Pričaju o tome i političari, objašnjavaju građanima, brane se od napada, napadaju one koji ih optužuju, prozivaju ih, kritikuju i prkose. Oni za to koriste medije, javne nastupe, skupštinsku govornicu. Imaju prostora u medijima koliko hoće.

Koristi se najmoćniji medij, televizija, upriliči se emisija u kojoj se priča ono što političari hoće, i koliko hoće, tu se iznosi ono što odgovara političarima na vlasti, ismejavaju se politički protivnici i neistomišljenici i domaći i strani, demonstrira se moć.

Tako se šalju poruke na razne strane, pa i pravosudnim organima. To je jedan od načina na koji se utiče i na rad suda i na sudije, a to je nedozvoljeno i razlog je da sudska vlast reaguje. To se ne dešava.

U takvom ambijentu su se narodni poslanici nedavno javno upitali da li domaće pravosuđe može da se odupre takvim pritiscima i da svoj posao radi profesionalno.

Tako su izrazili zabrinutost za državu i društvo, za policiju, tužilaštvo i sud. To je bilo i pitanje da li će nadležni organi raditi svoj posao, ispitati tačnost optužbi, pokrenuti odgovarajuće postupke i da li će oni koji su kršili zakon i činili kaznena dela snositi posledice.

Razloga za zabrinutost kada je reč o sudstvu, bez sumnje ima. Zastrašenost je sveprisutna pojava u društvu pa je ima i u sudovima, među sudijama i to jeste jedan od razloga za zabrinutost.

Sudstvo je po tradiciji pasivni posmatrač društvenih događaja, po pravilu ne reaguje kada se na njega atakuje, čak ni kada postoji obaveza da to učini. To je razlog više za brigu.

U našem društvu se sudstvo ne shvata kao deo vlasti, pa se njegova nezvisnost ugrožava na dnevnom nivou. Na papiru jeste vlast, u stvarnosti nije tako.

Deo političke kulture je odsustvo svesti da sudije nisu službenici političara, da nisu ni manje vredni ni na nižem položaju. To se ispoljava ponašanjem sudija i njihovim ophođenjem prema političarima, jer nemaju svest o svojoj ulozi i položaju.

Nesloboda koju sudije pokazuju čini problem većim. Zabrinutost da može da se odupre pritiscima je opravdana.

Odnos delova vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske temelji se na njihovoj nezavisnosti. To je princip koji sprečava da druge dve vlasti – zakonodavna i izvršna, utiču na vršenje sudske vlasti, na tok i ishod suđenja.

Nezavisnost sudske vlasti se često pominje, a možda treba i ovom prilikom, kako bi se podsetili da je nezavisnost suda i sudija sredstvo kojim se osigurava nepristrasnost sudija i predstavlja garanciju da će svi građani biti jednaki pred sudom.

Ona je suštinski element dužnosti suda da donosi nepristrasne odluke. Nezavisnost suda i sudija treba posmatrati kao opšti interes, ne kao pravo ili povlasticu koja je sudijama odobrena u njihovom interesu.

Nezavisnost suda i sudija je u interesu svih građana koji očekuju od suda pravdu.

Sudija bi morao da bude nezavisan u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, u odnosu na medije i druge institucije u društvu, na političke partije, na druge sudije i u odnosu na stranke u postupku u kome sudi.

Potčinjen je jedino Ustavu i zakonu. Tako bi trebalo da bude. Važeći zakoni tako kažu i propisuju na koji način se štiti nezavisnost sudstva.

Pozitivnim propisima obavezan je svaki sudija da brani nezavisnost suda od bilo kakvog uticaja, uvek i u svakoj prilici i odgovoran za promovisanje i zaštitu sudijske i sudske nezavisnosti.

Predsednici sudova su dužni da budu čuvari nezavisnosti i nepristrasnosti suda i sudija, da je održavaju, i da se o tome staraju u svakom trenutku, a Visoki savet sudstva je ustrojen kao nezavisan i samostalan organ sudske vlasti koji garantuje samostalnost sudova i sudija.

Iako je zabranjen svaki utucaj na sud svedoci smo da se to dešava i da je ta pojava česta.

Da li je uopšte jasno šta to znači. Da li se dovoljno ozbiljno shvata problem pritiska na pravosuđe i uticaja na sud i da li je razvijena svest o posledicama, da li se dovoljno ozbiljno shvataju obaveze koje imaju predsednici sudova i nosioci sudijske funkcije i sagledavaju posledice neizvršenja dužnosti, samo su neka od pitanja koja se nameću i traže odgovor.

Možda znamo, a možda samo mislimo da znamo šta je to što se smatra uticajem na sud, pritiskom na sudije, šta se zove nedozvoljen pritisak ili neprimeren uticaj na sud, odakle to stiže, kako se to radi, ko to radi i zašto.

U Zakonu o uređenju sudova koji se primenjuje od 10. maja 2023. g. uređen je i definisan taj institut, određeno je šta je to neprimeren uticaj na sud, objašnjena je sadržina tog pojma, opisano je i ograničeno njegovo značenje.

Zakon je zabranio svaki neprimeren uticaj na sudije u vršenju sudijske funkcije, zabranio je svaki oblik pretnje i prinude preme sudiji, korišćenje javnog položaja, korišćenje medija i javnog istupanja kojima se utiče na tok i ishod sudskog postupka.

Zabranio je i svaki drugi neprimeren uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku (to su stranke, punomoćnici, veštaci, svedoci i dr.).

U zakonu je određeno da nije neprimeren uticaj na sud korišćenje prava koja imaju učesnici u postupku, izveštavanje o radu suda, komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku, ili odluka suda, ako je to u skladu sa propisima o javnom informisanju, kao ni stručno analiziranje sudskih odluka i postupaka.

Zakonom je zaštićen sud kao institucija i sudija kao pojedinac.

Neprimerenim uticajem koji mogu da vrše različiti subjekti i na različite načine postiže se to da sudija ne vodi postupak u skladu sa zakonom i da ne donosi odluku na osnovu utvrđenih činjenica, slobodnog sudijskog uverenja i u skladu sa zakonom.

Tako se ugrožava nezavisnost sudstva i sudija i princip nepristrasnog suđenja na šta svaki građanin ima pravo.

Visoki savet sudstva (Savet) je organ sudske vlasti koji je zadužen da pruža zaštitu sudijama od takvih uticaja.

Poslovnikom Visokog saveta sudstva iz 2021. uređen je način rada i odlučivanja tog organa u slučaju nedozvoljenog uticaja. Do donošenja Zakona kojim je određeno što je neprimeren uticaj na sud, Savet je to učinio i zauzeo stav da je nedozvoljen uticaj na rad sudija i sudstva svaka radnja protivna zakonu kojom se utiče na sudiju da donese odluku nezavisno od primene zakona, utvrđenog činjeničnog stanja i slobodnog sudijskog uverenja.

Svaki sudija može da pokrene postupak podnošenjem zahteva ako smatra da postoji neprimeren pritisak na njega i da traži zaštitu, propisana je procedura koja se u tom slučaju sprovodi i šta je ishod postupka ako se utvrdi da je zahtev sudije opravdan.

Kada Savet utvrdi da je bilo neprimerenog pritiska ili da ga ima, može da sazove konferenciju za medije i to saopšti, da napiše saopštenje, da se obrati rukovodiocu državnog organa koji vrši neprimeren pritisak, advokatskoj komori, Savetu za štampu, glavnom i odgovornom uredniku, sve zavisi od toga odakle uticaj dolazi.

Savet može da preporuči mere za sprečavanje budućeg uticaja. U godišnjem izveštaju o radu Savet obaveštava javnost o postupcima koji su vođeni po zahtevima sudija za zaštitu od nedozvoljnog uticaja na rad sudija i sudstva da bi se preduzele odgovarajuće mere i da bi se sprečile takve pojave ubuduće.

U svom izveštaju koji je Savet uputio Narodnoj skupštini, a odnosi se na 2022. napisano je da je u toku te godine bilo sedam zahteva za zaštitu od nedozvoljenog uticaja.

Dva zahteva nisu razmatrana, Savet je smatrao da su povučeni jer su vraćeni sudijama radi ispravke, a nisu ponovo dostavljeni Savetu.

Pet zahteva je odbačeno jer se radilo o omalovažavanju i diskvalifikaciji sudije u javnosti, što po mišljenju Saveta ne utiče na tok postupka i na odluku.

Ono što poručuju sudije i Visoki savet sudstva ovim izveštajem je da u 2022. u zemlji Srbiji neprimerenog uticaj na sud i sudije nije bilo.

Izveštaj Saveta sadrži jednu opasku koja privlači pažnju i otvara niz pitanja.

Rečeno je da se čini da sudije nisu shvatile u dovoljnoj meri šta je to neprimeren uticaj, šta je sadržina tog instituta i da je potrebno da se nastavi obuka sudija na temu neprimerenog uticaja na rad suda i sudstva.

To može da bude pokazatelj da su očekivanja i procene Saveta bila drugačija, da je jasno i potvrđeno da sudije nisu najbolje razumele pravni institut.

Može da se razume i kao poziv sudijama i kao ohrabrenje da traže zaštitu i da tako ispunjavaju jednu od svojih dužnosti, što jeste zaštita svoje i nezavisnosti suda.

Može da ima i neko prikriveno značenje i da je poruka sudijama da će biti organizovana obuka gde će sudijama biti dato uputstvo kako treba da se radi, da ne žure i da sačekaju ono što će uslediti, uputstva koja imaju skriveno naređenje i obavezujući karakter. Izveštaj je dokaz da ima razloga za zabrinutost.

Autorka je bivša v. d. predsednica Vrhovnog suda Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.